in

Zašto se svaki peti đak oseća tužno u školi, a svaki treći ne sluša nastavnike?

Kakve će rezultate doneti PISA testiranje učenika, koje se danas završava, znaće se 2023. godine. Ono što se već zna, prema poslednjim rezultatima istraživanja, je da đaci u Srbiji češće izostaju s nastave, a manje od svojih vršnjaka iz drugih zemalja vrednuju školu. Podaci pokazuju i da se svaki peti učenik oseća tužno u školi, a svaki treći ne sluša nastavnika na času. Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Miloš Blagojević ističe za RTS da je za rešavanje problema izostanaka ključno bilo uvođenje e-dnevnika.

Završava se PISA testiranje u oko 200 škola, koje sprovodi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja zajedno sa školama. Rezultati se očekuju 2023. godine.

U ovogodišnjem testiranju, koje trebalo da se održi 2021. godine, ali je odloženo zbog korone, učestvovalo je oko 8.000 petnaestogodišnjaka.

Rezultati prošlog testiranja iz 2018. godine pokazali su da đaci češće izostaju sa nastave. Četvrtina učenika je rekla da je u dve nedelje izostala neopravdano najmanje jedan dan sa nastave.

Miloš Blagojević ističe da je za tu situaciju najvažniji korak bio uvođenje e-dnevnika i da je ta brza komunikacija između škola, nastavnika i roditelja jedna izuzetno bitna karika u rešavanju tog problema.

“To znači da roditelj ima pravu informaciju da mu dete nije u školi da može da reaguje, da prati šta se sve dešava. Da dobije jednu brzu informaciju, ne samo o postignuću nego o svemu ostalom što se dešava u školi. Pre svega tu mislim o vladanju i izostancima”, rekao je Blagojević za RTS.

Izostajanje s nastave se često vezuje i s napuštanjem školovanja. Ukazuje da je s Unicefom napravljen niz mera i da su analizirani postupci prilikom napuštanja školovanja.

Takođe, date su i preporuke, pre svega povezivanjem s centrima za socijalni rad i zajednički rad s učenicima i nastavnicima kako bi se smanjio taj procenat učenika koji napuštaju školu.

Svaki četvrti učenik misli da nije važno truditi se u školi i da uspeh u školi nije presudan za uspeh u životu.

Blagojević navodi da se ove godine u prvi razred srednje škole upisalo 63 posto učenika po prvoj želji, 15 po drugoj, a sedam odsto posto po trećoj želji. To znači, objašnjava, da je 15 posto njih upisano po nekim ostalim željam. To opet, pokazuje da je došlo do jednog razočarenja, da ipak nisu dovoljno procenili svoje znanje da bi mogli da upišu školu koju su baš hteli.

Međutim, ističe da kad je reč o statistici 62 posto naših učenika smatra da će završiti fakultet, visoko obrazovanje.

“Tako da praktično imamo dva pola, jedni koji ne veruju i visok procenat onih koji veruju da će završiti i daleko više od onog procenta koji upisuje fakultet”, ocenjuje Blagojević.

Svaki peti učenik se oseća tužno u školi, svaki treći ne sluša nastavnika na času.

Tako gledajući podatke, Blagojević kaže, deluje katastrofalno. Međutim, ističe da u istom tom istraživanju postoji mnogo pozitivnih podataka, kao i da je oko 80 posto učenika zadovoljno životom.

Posebno ističe da je u poslednje vreme, naročito od 2020. godine došlo do velikih pozitivnih promena u nastavi i da se nada da će to ovo novo istraživanje i pokazati.

“Sam metod nastave, opremljenost škola je u poslednjih nekoliko godina mnogo veća. Ove godine će se završiti opremanje svih škola internetom, 10.000 digitalnih učionica je već podeljeno. Planirano je do kraja godine skoro 20.000. Prošle godine je podeljeno 7000 računara školama a do kraja godine biće još 18.000 za nastavnike”, naglasio je Blagojević.