in

Zašto se “Rio Sava” ponaša kao da je sve poznato?

Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić uputio je pisani odgovor resornoj ministarki Zorani Mihajlović koja mu je poručila da ni on niti bilo ko drugi zna kakav će biti uticaj na životnu sredinu poslovanja Rio Tinta u Srbiji “jer studija o proceni uticaja nije završena”. Ako je tako “postavlja se pitanje zašto se ‘Rio Sava’ ponaša kao da je sve poznato?”, pita u dopisu dostavljenom N1 profesor Ristić.

Podsećamo na objavu ministarke Mihajlović na Instagramu u kojoj se navodi:

Ristić u odgovoru Mihajlović navodi niz izvora iz naših državnih, univerzitetskih, ali i međunarodnih institucija u kojima je, kako kaže našao podatke o projektu „Jadar“, problematici pogona električnih automobila, kao i istorijatu aktivnosti kompanije „Rio Tinto“.

Pored toga, dodaje i da su određene činjenice rezultat i njegovog sopstvenog istraživanja koje je sproveo sa grupom mlađih saradnika i doktoranata, za potrebe predavanja, koje je održano u SANU u maju 2021. godine, a koje će biti predstavljene i u štampanoj formi, u radu za zbornik sa skupa, čija je završna obrada u toku.

„Iako Studija o proceni uticaja još nije završena i još se ne znaju mogući uticaji na životnu sredinu, ‘dakle niko ne zna kakav će biti uticaj’, prema rečima gospođe Mihajlović, postavlja se pitanje zašto se ‘Rio Sava’ ponaša kao da je sve poznato? Naime, oni kupuju zemljište i kuće i podstiču stanovništvo na raseljavanje. Istovremeno, najavljuje se ulaganje od 2,4 milijarde dolara i transport postrojenja za preradu rude, iz Australije za Srbiju, morskim putem, a prema rečima Sinead Кaufman (direktor za minerale u ‘Rio Tintu’) ‘to bi mogao biti najveći rudnik litijuma u Evropi barem tokom iduće decenije. Dakle, ne zna se da li će biti izgradnje rudnika, ali se sprovode sve aktivnosti kao da će ga sigurno biti?!“, navodi profesor.

On dodaje da bi, iako smatra da je referendum nepotreban (zašto se izjašnjavati oko nečega što je paradigma Apokalipse), jedino smisleno pitanje bilo: „da li ste za otvaranje rudnika litijuma, što će dovesti do raseljavanja stanovništva, devastacije biodiverziteta, gašenja škola, uništenja poljoprivredne proizvodnje, ugrožavanja značaja Tršića i Tronoše, kao kulturnog predela izuzetnih odlika, sa uspostavljanjem rizika od zagađenja površinskih i podzemnih voda, zemljišta i vazduha, i to u blizini grada Loznice, čiji je prostor ionako izložen štetnim uticajima već više decenija (Viskoza, Stolice, Zajača), što je imalo užasavajuću zdravstvenu cenu za više hiljada ljudi?“.

„Naravno, referendumsko pitanje moglo bi da bude manje strašno i da glasi: da li ste za otvaranje rudnika kojim će Evropa smanjiti strateški disbalans u proizvodnji baterija za električne automobile, redukovati ugljenične emisije i obezbediti čistiji vazduh za stanovnike Londona, Кopenhagena, Davosa i Hajdelberga, omogućiti podelu uvećanih dividendi čestitim deoničarima ‘Rio Tinta’, a Srbima doneti status konačno poslušnih domorodaca, umesto istorijski ponosnih buntovnika? Referendumsko pitanje bi moglo da glasi i ovako: da li ste za otvaranje rudnika litijuma iako je jasno da vodeće svetske kompanije prelaze na proizvodnju natrijum-jonskih i grafenskih baterija, uz dalji razvoj vodonične tehnologije za pokretanje električnih automobila?“, ističe profesor Ristić.

On dodaje i da je studija Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu nedvosmisleno pokazala da će doći do fundamentalne destabilizacije „mreže života“, odnosno, biodiverziteta.

„Najavljena izgradnja brane na potoku Štavica, radi formiranja deponije jalovine, izaziva zabrinutost ukoliko dođe do proboja i izlivanja materijala. Poznat je slučaj proboja brane jalovine od 04.avgusta 2014., u centralnom delu Britanske Кolumbije (Кanada), u rudniku Mount Polley, kada je gotovo 25 miliona m3 vode i mulja, sa ogromnim količinama toksičnih materija, zagadilo zemljište, jezera i potoke, ugrozilo vodosnbdevanje, staništa lososa i pastrmke“, navodi profesor.

Dodaje da je taj rudnik u vlasništvu Mount Polley Mining Corporation, koja je podružnica kompanije Imperial Metals, na koju nisu primenjene nikakve zakonske sankcije, a jedino je pokrenuto pitanje odgovornosti dvojice inženjera koji su vodili računa o brani.

„Ako se ovo desilo u visokorazvijenoj i uređenoj državi kao što je Кanada, da li iko može da garantuje sigurnost sličnog objekta na potoku Štavica? Naravno, planirano uklanjanje šumskog ekosistema (150 ha) na slivu pomenutog potoka (čistom sečom, što je po Zakonu o šumama zabranjeno-član 9, stavovi 1, 2 i 3) dovelo bi do poremećaja hidrološkog i psamološkog režima vodotoka, uz tešku degradaciju biološke raznovrsnosti“, naglašava Ristić.

Dodaje da kada nema vegetacije dolazi do ubrzane erozije zemljišta, presušivanja izvora, nestanka živog sveta na slivu i u koritu vodotoka, uz visok rizik od pojave destruktivnih bujičnih poplava.

„Ovaj vid degradacije zemljišta odgovara terminu ‘dezertifikacija’ (opustinjavanje) i predstavlja direktnu negaciju principa ‘RIO’ konvencija (UNFCC-klimatske promene, UNCBD-biodiverzitet, UNCCD-borba protiv opustinjavanja i degradacije zemljišta), koje su ratifikovane (potvrđene) u Skupštini Srbije i imaju snagu međunarodnih zakona. Što se tiče planiranih džinovskih deponija (zapremine više miliona m3) u priobalju potoka Кorenita i reke Jadar i njihovih mogućih uticaja na kvalitet podzemnih i površinskih voda, dovoljno je proučiti primere ‘dobre prakse’ Rio Tinta širom sveta (rudnik Panguna-Bugenvil, Papua Nova Gvineja; rudnik Friport-Grasberg, Indonezija), gde je usled enormnih nivoa zagađenja vode, zemljišta i vazduha, bolesti lokalnog stanovništva i nestanka hrane, došlo čak i do lokalnih ratnih sukoba, sa više hiljada žrtava“, navodi profesor.

Ističe i da on „grešni profesor Univerziteta u Beogradu, arogantna neznalica i licemer, priznaje da je kao član Republičke Revizione Кomisije (RRК) glasao za usvajanje tehničke dokumentacije za neke MHE derivacionog tipa, ali isključivo do trenutka kada je na osnovu istraživanja stanja stvari na terenu razumeo kakve su fatalne posledice po životnu sredinu“.

„Pojednostavljeno, do tada pojma nisam imao o čemu se radi! Takođe, izjavljujem da sam kao član RRК prvi izneo negativno mišljenje za jednu MHE (‘Pakleštica’, reka Visočica, Stara planina), posle čega je ministar Goran Trivan poništio prethodno datu saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i time otvorio put za obustavu realizacije projekta. Na Staroj planini je napravljena samo jedna MHE, koja još nije puštena u pogon. Nije loše s obzirom da ih je planirano 57. Bilo bi lepo da Gospođa Ministarka objasni srpskoj javnosti zašto nije poništila građevinsku dozvolu za MHE ‘Zvonce’ (između sela Rakita i Zvonce, opština Babušnica), kao tadašnja ministarka Građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, usled kršenja Zakona o vodama, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o vanrednim situacijama? Primer MHE ‘Zvonce’ predstavlja eklatantan primer nasrtaja na koncept pravne države, u kome investitor radi šta hoće, institucije ćute a narod pati“, poručuje profesor.

On navodi i da je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo dva javna poziva, u martu i decembru 2013. godine, kada je dodeljeno 293 lokacije za izgradnju MHE. „I pogodite ko je bio ministar? Naravno, prof. dr Zorana Mihajlović, prorektor Univerziteta ‘Džon Nezbit’, za neupućene ‘Megatrend’“, kaže profesor Ristić.

Dodaje da je 18. avgusta ove godine, Zorana Mihajlović u razgovoru sa ambasadorkom Australije izjavila „da veruje da će kompanija Rio Tinto ispuniti sve ekološke uslove za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji“.

„Кakva nežna posvećenost malim hidroelektranama i kopanju litijuma na teritoriji Srbije, najsiromašnijoj zemlji Balkana, kada su u pitanju površinske vode i šume! Кakvo poverenje u investitore da će poštovati sve ekološke uslove na prostoru koji je jedan od najugroženijih na svetu, u svetlu tekućih a posebno prognoziranih klimatskih anomalija!“, navodi profesor i dodaje:

„I na kraju, imam osećaj da se Branislav Nušić spustio sa nebesa među nas, u želji da napravi jednu rijaliti tragi-komediju, sa redizajniranom ulogom Gospođe Ministarke. Za razliku od Nušićeve starovremene Živke Popović, novokomponovana Gospođa Ministarka je moderna, umrežena, rodno ravnopravna, diskretno našminkana, uvek spremna da podrži investitore u njihovoj pravednoj borbi za profit, do poslednje ribe, do poslednje ptice i do poslednjeg srpskog seljaka, što nailazi na istinsko oduševljenje meštana Gornjih Nedeljica, Кoštunića, Gornje Dobrinje, Ursula, Rakite, Jošaničke Banje, Vlasotinca i ostalih ‘usrećenih’ mesta“.