in

Zalaganja za prijem Kosova u Savet Evrope destabilizuju region

Zalaganja za prijem Kosova u Savet Evrope destabilizuju region

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković saopštio je da zalaganja za prijem Kosova u Savet Evrope (SE) prete da destabilizuju političke i bezbednosne prilike u regionu.

„Zalaganje za prijem samoproglašenog Kosova u Savet Evrope, ali i sve glasniji zahtevi da se Priština primi u NATO, ne samo da ne doprinose stabilnosti Evrope, već naprotiv prete da destabilizuju i političke i bezbednosne prilike u našem regionu“, navodi se u Selakovićevom saopštenju povodom objave izvestiteljke SE Viole fon Kramon ;da podržava predlog da „Kosovo podnese zahtev za članstvo u Savetu Evrope“.Fon Kramon je na Tviteru objavila da se za prijem Kosova u SE zalaže „već duže vreme“ i da se stoga slaže sa predlogom Evropske inicijative za stabilnost (ESI) da vlada Kosova sada aplicira za članstvo u Savetu Evrope.

„Građani Kosova zaslužuju pun pristup najstarijim mehanizmima Evrope za zaštitu ljudskih prava“, napisala je juče Fon Kramon.

Selaković je u saopštenju ocenio da je „evroposlanica Viola fon Kramon odlučila da iskoristi događaje u Ukrajini i strah evropskih zemalja od destabilizacije širih razmera kako bi radikalizovala svoje lobističke napore da samoproglašenom Kosovu osigura članstvo u međunarodnim organizacijama“.

U saopštenju se ukazuje da “Priština, posredstvom UNMIK-a i u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 SBUN, ima efikasne kanale za komunikaciju sa međunarodnim organizacijama” i ističre da “svaki pokušaj da se preglasavanjem samoproglašenom Kosovu izdejstvuje članstvo u nekom multilateralnom forumu, ne samo da ne bi doprineo stabilnosti na zapadnom Balkanu, već bi izazvao sasvim suprotan efekat”.

Šef srpske diplomatije u saopštenju podseća “i evroposlanicu Fon Kramon i druge lobiste koji u kontinuitetu rade na konsolidaciji samoproglašene nezavisnosti” ; Kosova da “Beograd i Priština godinama, uz posredovanje Evropske unije, nastoje da na mirnim i političkim sredstvima prevaziđu nesuglasice” i ; da je to “jedini način da se ti odnosi normalizuju u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim pravom”.

“U danima kada su međunarodno pravo i međunarodni poredak kakav poznajemo na ispitu zbog događaja koji nemaju nikakve veze sa Zapadnim Balkanom, nikome verujem nije potrebno da nametanjem rešenja i opasnim političkim potezima daje legitimitet separatistima u južnoj srpskoj pokrajini, jer je separatizam, kao što Srbija godinama upozorava, zarazan i domino efektom se može proširiti širom sveta”, dodaje se u saopštenju srpskog ministarstva.

U predlogu Evropske inicijative za stabilnost (ESI) pod naslovom “Kako Kosovo može postati 47. članica Saveta Evrope” navodi se da je Kosovo evropska demokratija gde je održan niz slobodnih i pošptenih izbora, nema političkih zatvorenika ni optužbi za nečovečno postupanje i postoje odredbe o manjinskim pravima.

Dodaje se da je 34 od 46 članica SE, koliko ih ima posle suspenzije Rusije, priznalo nezavisnost Kosova i da bi prijem Kosova sada pokazao da Savet Evrope ostaje najrelevantnija institucija koja okuplja evropske demokratije privržene Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Članica SE, kako se navodi, može postati svaka evropska država za koju se smatra da je u stanju i spremna da ispuni odredbe Statuta SE, na poziv Komiteta ministara koji se objavljuje u formi rezolucije za šta je potrebna dvotrećinska većina svih predstavnika u Komitetu ministara SE.