in

Za godinu dana nijedan prihvaćen amandman odbornika Moramo u Skupštini Beograda

Za godinu dana nijedan prihvaćen amandman odbornika Moramo u Skupštini Beograda

Nijedan amandman i predlog odborničke grupe “Moramo – Za dobar grad” za izmenu i dopunu dnevnog reda na sednicama Skupštine grada Beograda nije prihvaćen tokom godinu dana rada aktuelnog saziva gradskog parlamenta, izjavio je danas šef te odborničke grupe Dobrica Veselinović.

Veselinović je novinarima u Skupštini grada, na predstavljanju godišnjeg izveštaja rada te druge najveće odborničke grupe, rekao da je njihovih 13 odbornika govorilo ukupno 1.330 minuta na devet sednica i da su iskoristili svo raspoloživo vreme koje su imali.

„Predali smo ukupno 18 predloga za izmene i dopune dnevnog reda, od kojih nijedan nije prihvaćen. Podneli smo i 13 amandmana na dnevni red, od čega takođe nijedan nije prihvaćen od strane vladajuće koalicije“, rekao je Veselinović.

Naveo je da su u tom periodu uputili 128 odborničkih pitanja i zahteva za informacije od značaja gradskim sekretarijatima, javnim komunalnim preduzeći i gradskim opštinama, da su dobili ukupno 22 odgovora, od čega se u 17 navodi da ta institucija nije nadležna.

Veselinović je dodao da su odbornici te grupe pisali na adrese 47 sekretarijata i javnih preduzeća kako bi imali prilike da se upoznaju sa radom, a da se na te pozve odazvalo ukupno 18 institucija.

„U preduzećima koja smo posetili vlada pacificiranost, javašluk nepostojanja planova i vizija o tome šta će se raditi…“, rekao je Veselinović.

Naveo je i da u gradskoj upravi postoji veliki broj zaposlenih na privremenim ugovorima, što je ocenio kao podložnost političkim pritiscima.

Veselinović je naveo i da građani svakog ponedeljka mogu da ih posete u gradskoj skupštini i da im postave pitanja ili predoče neki problem, kao i da to mogu da urade putem vebsajta „zadobargrad.rs“.

Odbornica Jelena Vasiljević je govorila o finansijama i sednici na kojoj je usvojen godišnji gradski budžet, naglašavajući da je on za 30 odsto veći od prethodnog, a da je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kazao da to znači povećanje ulaganja u kulturu i obrazovanje.

Dodala je da je međutim budžetom najviše novca izdvojeno za projekte poput pripreme Makiša za depo metroa, Linijskog parka i jarbola, a da je veoma malo ulagano u projekte poput smanjenja zagađenja vazduha (0,23 odsto budžeta).

Vasiljević je navela da je budžet grada samo 30 odsto popunjen iz izvornih prihoda što, po njenim rečima, pokazuje da je grad zavisan od državnog finansiranja, a nisu prihvaćeni njihovi predlozi za povećanje poreza za investitore ili takse za kladionice i kockarnice.

Odbornica Irena Fiket, govoreći o kvalitetu predškolskih ustanova, kazala je da se u državne vrtiće ne ulaže dovoljno, a da se privatni vrtići ne kontrolišu na odgovarajući način.

„U Beogradu svake godine više od 6.000 dece ostaje bez vrtića“, rekla je Fiket, uz ocena da odluka o besplatnim vrtićima koju je najavio gradonačelnik neće biti održiva.

Odbornik Miloš Baković Jadžić kazao je da mere u domenu privrede i poljoprivede grada ili u domenu podsticanja zapošljavanja, koje je većina u Skupštini usvajala, nisu pogrešne, ali ocenio da su one nedovoljne i nemaštovite.

„Problem je u ograničenoj perspektivi jer se gotovo sve mere svode na razvoj preduzetništva i malog biznisa, što je posebno neozbiljno u vreme velikih kriza kada takvi biznisi venu i pre no što se procvetali“, rekao je Baković Jadžić i ocenio da bi grad trebalo više da ulaže u razvoj zadrugarstva koje bi moglo da ima veliki potencijal.

On je pročitao i poruku odbornika Dejana Atanackovića koji nije mogao da bude prisutan, a koji je najavljeno odlaganje rušenja Starog savskog mosta do daljeg ocenio kao „jednu pobedu građana“.

„Reč je o simbolu Beograda, čije rušenje Beograđani moraju da plate kroz zaduženje u Francuskoj banci“, pročitao je Baković Jadžić.

Odbornica Anđela Ruvidić navela je da je gradski parlament za godinu dana usvojio više od 50 urbanističkih planova.

„Primetili smo trend uvezivanja istih par firmi koje izrađuju te planove“, rekla je Ruvidić i navela da nisu svi planovi bili loši i da je njihova odbornička grupa podržala one koji su se odnosili na infrastrukturu kanalizacije i gasifikacije.

Odbornik Dušan Pavlović govorio je o novom sistemu gradskog prevoza, uz ocenu da je sve urađeno neplanski, a da je posledica „haos u tom sistemu, degradacija kvaliteta i smanjenje poverenja građana“.

„Želimo da sve pređe u nadležnost grada, ali jednostrani raskid ugovora (sa kompanijom ‘Kentkart’) može građane da košta milione“, rekao je Pavlović.

Odbornica Milica Marušić Jablanović izjavila je da je Ministarstvu prosvete uputila inicijativu za prevenciju rodno zasnovanog nasilja, čiji je cilj bio da se kroz obrazovne programe đaci nauče da se odbrane od nasilnih partnera, ali da od marta ove godine nije dobila odgovor Ministarstva.

Govorila je i o predlogu da se za decu sa problemima u ponašanju uvede dnevni boravak i da se, iako je taj predlog odbijen na sednici Skupštine, kasnije sastala sa gradskom sekretarkom za socijalnu zaštitu sa kojom je razgovarala na tu temu i da je ona pokazala određeno interesovanje.

Odbornik Milan Ljutovac ocenio je da su Skupštini grada potrebne reforme i da je neophodno izraditi novi Poslovnik, kako bi opozicioni odbornici mogli da urade nešto po pitanju problema građana koji su ih birali i ponovio koliko je njihovih amandmana i predloga za dopunu dnevnog reda odbijeno.

„Mi se kroz Skupštinu grada uopšte ne čujemo. Imamo samovolju vlasti“, kazao je Ljutovac, uz ocenu da Skupština ne funkcioniše onako kako bi trebalo.

Odbornica Lola Joksimović govorila je o problemu Beogradske tvrđave, Kosančićevog venca, Vračara, Neimara i drugih delova grada koji nemaju dovoljnu zaštitu Zavoda za zašitu spomenika kulture, kao i da su ugroženi brojnim gradilištima.

Dodala je da ta odbornička grupa predlaže i poseban program, gde bi umetnici u saradnji sa urbanistima i građanima radili na uređenju grada.

Joksimović je navela i da se budžet grada troši na „fantomske“ manifestacije, poput Beogradskog leta i Beogradske zime, kao i Dana porodice „koju Šapić direktno suprotstavlja Prajdu“.