in

Vođa radikalnih islamista u BiH Bosnić pušten na slobodu nakon izdržane kazne

Nekadašnji vođa radikalnih islamista u Bosni i Hercegovini Bilal Bosnić u petak je pušten na slobodu nakon što je odslužio kaznu od sedam godina zatvora koja mu je izrečena zbog povezanosti s terorističkim aktivnostima.

Osuđenik Husein Bilal Bosnić jutros je pušten iz zatvora u Vojkovićima gdje je služio kaznu od sedam godina na koju ga je osudio Sud Bosne i Hercegovine, potvrđeno je za N1.

Direktor zatvora Siniša Perković rekao je za N1 da je Bosnić zatvor napustio u 9.00 sati.

“On je pušten nakon izvršenja cele kazne, nije pušten na uslovnu slobodu”, rekao  je Perković.

Kaznu je služio u državnom zatvoru u okolini Sarajeva, a Perković je rekao da je njegov status sada nešto čime će se baviti bezbednosne agencije.

Bosnić je slovio za neformalnog vođu pripadnika vehabijske zajednice u BiH, a kao samozvani imam vrbovao je svoje sledbenike za pridruživanje terorističkoj organizaciji Islamska država.

Podstaknuti Bosnićevom indoktrinacijom neki od njih otišli su u Siriju i Irak gde su ratovali u redovima terorističkih organizacija.

Bosnić je uhapšen u septembru 2014. u sklopu velike policijsko-pravosudne operacije pod nazivom “Damask” čiji je cilj bio da razbije mrežu koja je mladiće iz BiH regrutovala za tzv. Islamsku državu.

Zajedno s Bosnićem uhapšeno je još 15 osoba koje su bile povezane s tom mrežom ili su ratovali u Siriji i Iraku. Proglašen je krivim za podsticanje na terorizam i osuđen 2015. godine

Do hapšenja je živeo i delovao u Bužimu u severozapadnoj Bosni gde mu i sada živi porodica.

Tamo je uspostavio svoj ‘džemat’ odnosno zajednicu vernika koja je delovala izvan struktura službeno priznate Islamske zajednice u BiH čiji je legitimitet odbijao da prizna.

Takve neformalne zajednice vernika, ‘paradžemati’, kojih je bilo 70-ak, sigurnosne agencije u BiH ocenile su glavnim osloncem radikalnih islamista i mestima za regrutovanje potencijalnih terorista.

Islamska zajednica u BiH je od 2016. pokrenula aktivnosti čiji je cilj bio ukidanje takvih ‘paradžemata’ odnosno njihovo integrisanje u zakonite strukture.

Većina je prihvatila poziv ali neki su nastavili da deluju i do danas iako nije poznat njihov tačan broj. Prošle godine funkcionisalo je 11 ‘paradžemata’.