in

Više se ulagalo u rejting pojedinih političara, nego u zdravstvo

Pulmolog Dejan Žujović izjavio je da 18 odsto građana Srbije ne može da ostvari svoja prava iz zdravstvene zaštite zbog nedostatka novca.

Žujović je kazao da je to najviši procenat u Evropi, u kojoj je prosek dva odsto. Naglasio je da se proteklih godina više ulagalo u rejting pojedinih političara nego u zdravstvo.

„Čudno je da u zemlji, čija se elita diči besplatnom zdravstvenom zaštitom, imate ogroman broj građana koji nisu mogli da ostvare svoje potrebe u tom sistemu iz materijalnih razloga“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, očekivani životni vek u Srbiji je bio znatno niži tokom 2020. u odnosu na 2019. godinu.

“Ako posmatramo uzroke smrti tokom 2020, a to su poslednji dostupni podaci, iza bolesti sistema krvotoka (47,3 odsto) i tumora (18,3 odsto), po prvi put su se našli preminuli usled kovid-19 infekcije, sa 8,9 odsto, u znatno većem procentu nego oboleli od dijabetesa ili oboljenja pluća. Da li onda izgradnja tri kovid bolnice ukazuje da kvalitetnije lečimo obolele od kovida”, zapitao je Žujović.

Smatra da su zdravstveni radnici najmanje krivi za porast broja umrlih.

“Tokom 2020. godine imali smo višak smrtnosti od 15.000 lica, naspram proseka iz perioda 2016-2019, i taj parametar je te godine zabeležio skok od 14,7 odsto. Napravili smo bolnice, kupili respiratore koji sada hvataju prašinu po skladištima, kupili skupe antivirusne lekove, ali sistem je negde, izgleda, omanuo. To su morali da budu epidemiološki rad na terenu i precizno donošenje i praćenje mera. Ali nije imao ko. Krizni štab je podbacio”, ocenio je doktor.

Istakao je da se više ulagalo u rejting pojedinih političara, nego u zdravstvo.

“Od konferencije za štampu s najsmešnijim virusom i po kojom čašicom rakije brzo smo došli do stihijske kupovine skupih aparata, bez dobre procene koliko su nam neophodni. Bitno je bilo da ih ima više nego u vreme prošlih, iako nije imao ko da radi na njima, jer se anesteziolozi ne prave na Megatrendu, ili u Sava centru. Mi možemo rukovodioca preko noći da napravimo akademskim građaninom, ali stručnjaka moramo da pravimo godinama”, kazao je Žujović.

Rekao je da nije tačna tvrdnja dr Danice Grujičić da se “nikada nije više izdvajalo za zdravstvo u poslednjih četrdeset godina”.

“Argumenti koje je Grujičić navela su izgradnja tri kovid bolnice, Kliničkog centra u Nišu, početak izgradnje UKC u Beogradu i u Novom Sadu, nabavka gama i iks noža i planirana kupovina magnetnog noža. Međutim, pitanje je da li je sada zdravstvena zaštita bolja i dostupnija nego što je bila ranije? Nažalost nije. Sve to mnogo liči na izgradnju dvanaest autoputeva, čime se diči aktuelni predsednik”, naveo je Žujović.

Koliko je javno zdravstvo napredovalo proteklih godina, dodao je, pokazuje i rastući trend odabira privatnog lekara opšte medicine.

“2013. godine ovo je sebi priuštilo 2,5 odsto stanovnika, a 2019. godine 11 odsto najimućnijih gradjana se odlučilo za ovaj vid zdravstvene zaštite. Ovo jasno pokazuje i trend raslojavanja kvaliteta te zaštite prema imovinskom statusu, protiv čega su, deklarativno, sve političke strukture”, objasnio je doktor.

Drugi parametar, rekao je, kvaliteta zdravstvene zaštite je i udaljenost ambulante lekara opšte medicine od vašeg mesta stanovanja.

“Preko 30 odsto naših najsiromašnijih gradjana ima svog lekara na distanci većoj od četri kilometra, dok samo nešto preko tri odsto naših bogatih sugradjana ima navedeni problem. Slični su rezultati i praćenja 14 hroničnih oboljenja – siromašni u značajno većem procentu oboljevaju”, kazao je Dejan Žujović.