in

Valjevski sud rehabilitovao Nikolu Kalabića

Viši sud u Valjevu, sudija dr Dragan Obradović, doneo je odluku o rehabilitaciji četničkog komandanta Nikole Kalabića.

Rešenje o rehabilitaciji doneto je 5. jula, na 54 kucane strane. Tokom desetogodišnjeg postupka, Viši sud u Valjevu saslušao je više svedoka i ostvario uvid u niz dokumenata pribavljenih iz ovdašnjih istorijskih arhiva i vojnih institucija.

Zahtev za rehabilitaciju podnela je pre deset godina Valjevka Vesna Dragojlović, Kalabićeva unuka. Prvo rešenje o rehabilitaciji Nikole Kalabića isti sudija je doneo krajem aprila 2017. godine. Ali, ovo rešenje je, posle žalbe protivnika predlagača, ukinuto početkom maja 2018. godine. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Zastupnik Republike Srbije, Viši javni tužilac u Valjevu će izjaviti žalbu i na poslednju odluku Višeg suda o rehabilitaciji četničkog vojvode Nikole Kalabića, potvrđeno je za N1 u Višem tužilaštvu u Valjevu.

Ko je bio Nikola Kalabić?

Nikola Kalabić je pre rata bio geometar Katastarske uprave u Valjevu. Na početku prilazi četnicima Koste Pećanca i dobija čin vojvode. Ubrzo se, međutim, razilaze, a Kalabić prilazi Ravnogorskom pokretu Draže Mihailovića, gde je prvo bio komandant Prateće čete, a potom komandant Gorske kraljeve garde, koja je, prema navodima istoričarke Jelene Đureinović, bila jedna od najozloglašenijih četničkih jedinica, prenosi Danas.

Dok potomci tvrde da nema dokaza da je Kalabić odgovoran za zločine, te da će sud na osnovu dokaza „razotkriti gnusne laži koje su o njemu širili komunisti“, Jelena Đureinović navodi da dokumentacija i prepiske iz perioda rata potvrđuju njegovu odgovornost za tzv. čišćenja komunista, teror, pljačke, premlaćivanje i pokolj nad civilima u Srbiji.

„Na primer, pokolj u Kopljaru kod Aranđelovca, u decembru 1943. gde je ubijeno 20 ljudi, gde on sam u depeši piše – sve sam ih poklao. Imamo 1944. Banju, Mali Požarevac, Drugovac. Godine 1942. i 1943. dosta upada u sela, klanja ljudi, posebno u okolini Aranđelovca. Imamo dokumente i četničkog pokreta, pa tako za Rudnički kraj postoji i pismo jednog anonimnog oficira Draži Mihailoviću, koji kaže da su pedeset posto žrtava tih pokolja nevini ljudi, a da se u izveštajima predstavljaju kao da to nisu. I ono što se često dešava je da se žrtve predstavljaju kao komunisti, jer bi onda to trebalo da bude legitiman zločin“, navela je Đureinović za Radio Slobodna Evropa još 2017. godine, kada je sud u Valjevu odložio odluku o zahtevu za rehabilitaciju četničkog komandanta Nikole Kalabića.

Nikola Kalabić je, piše istraga.ba, pred sam kraj rata, kao i mnogi drugi pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVUO), pokušavao da se sakrije u zabačenim delovima zemlje i da tamo sačeka pokušaj bune protiv komunističke vlasti.

OZNA je krenula sa širokim planom likvidacije bivših pripadnika JVUO i ostalih vojnih organizacija van teritorije Jugoslavije. Tako su uspeli svoje agente da ubace u mrežu podrške Nikole Kalabića i da ga u tajnoj operaciji 5. decembra 1945. uhapse.

Okolnosti njegove smrti do danas nisu utvrđene. Godinama je vođen kao nestao, da bi na kraju, 65 godina kasnije, službeno bio proglašen mrtvim.

Rešenjem Sreskog suda u Mionici od 11. novembra 1946. godine, Kalabić je proglašen narodnim neprijateljem i oduzeta mu je imovina.

U pismu iz aprila 1944. je lično naredio klanje partizanskih simpatizera.

„Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar proveri. Ispitaj još bar tri čoveka. Za te ljude koji treba da se zakolju. Pitaj Peru Miletića, Stevana Beserovca i Živorada Pajića, pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti, onda najviše zakoljite: u Jasenici 3, Popučke 2, Garić 2, Grabovica 2, konja pastuva od Zakića mi dovedite, a za njega zna Stanimir. Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa u večer u Lekovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne svršiš. Želim iskreno da praznik Hristovog voskrsenja dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravite mi sve, a tebe najviše pozdravlja tvoj čika Pera“, napisao je.

Iako je službeno bio podređen vođi četničkog pokreta Draži Mihailoviću, Kalabić je i tamo bio zloglasan zbog okrutnosti. Čak i njegovi podređeni zabrinuto su pisali Mihailoviću i preklinjali ga da zaustavi Kalabića i njegove koljače, objavio je ranije „Danas“.

POKS: Kalabić nije bio četnički koljač, već ugledni intelektualac

Pokret obnove Kraljevine Srbije negodovao je zbog navoda u tekstu, ocenjujući ih pristrasnim, pogotovo one u kojima je citirana istoričarka Jelena Đureinović, koja, kako navode, nije ni bila zainteresovana strana u postupku rehabilitacije koji se vodio.

„Otužbe koje su iznete u tekstu nisu ničim potkrepljene, jer nema ni jednog imena i prezimena navodnih žrtva Nikole Кalabića, kao ni mesta i vremena navodnog izvršenja zločina. Takođe, tokom postupka kao datum smrti Nikole Кalabića utvrđen je 19. januar 1946. godine, čime je razotkrivena još jedna laž da je Кalabić izdao Dragoljuba Dražu Mihailovića, jer je umro šest meseci pre Dražinog hapšenja“, navodi POKS u saopštenju.

Dodaje se da je „Nikola Кalabić bio ugledni intelektualac iz jedne od najuglednijih porodica u Valjevu odanih Кralju i otadžbini“.

„I danas se u Valjevu sve knjige i procedure u katastru vode onako kako ih  je utemeljio geometar Nikola Кalabić. Кalabić nije bio nikakav ‘četnik koljač’, već vrhunski rezervni oficir Srpske vojske koji je odrastao uz oca koji je takođe bio oficir i bio ranjavan i odlikovan u Balkanskim i Velikom ratu. Кalabićev otac je prošao logor Banjica a kasnije su ga streljali Nemci. Nikola Кalabić je bio srpski patriota koji je u tokom svog ratnog puta prošao deset hiljada kilometara u borbama sa okupatorima Srbije: Nemcima, ustašama, kao i pripadnicima albanskih i muslimanskih  SS divizija“, navodi se u saopštenju.