admin
Staroj valjevskoj čaršiji Tešnjar iz turskog vremena preti urušavanje. Stare tešnjarske kuće bondručare su privatno vlasništvo, ali su deo jedinstvene celine koja je pod zaštitom države.
Tešnjar, stara valjevska čaršija odolevala je vekovima, ali ne i nemaru nadležnih institucija.
„Evidentno propada, ako pogledate i gore i dole. Ovde sve što je pod zaštitom države, zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, propada. Pola ljudi koji su ovde držali lokale sa starim zanatima je otišlo“.
„O Tešnjaru se najviše priča kada se ovde snimaju neki filmovi ili serije, tada vidimo kako je to vrednost i kako može da se iskoristi, međutim, konkretnih aktivnosti očigledno nedostaje“.
Poslednje ozbiljnije ulaganje Grada u obnovu Tešnjara bilo je sedamdesetih godina kada je zamenjena kaldrma duž cele čaršije. A potom, nakon mioničkog zemljotresa u jesen 1998. godine obnovljeno je nekoliko tešnjarskih kuća.
Jedan od razloga za ovakvo stanje u Tešnjaru su veoma strogi uslovi za obnavljanje i revitalizaciju objekata, smatra Dejan Branković, vlasnik Vinoteke u Tešnjaru.
On kaže – da biste obnovili kuću, uradili fasadu ili popravili izlog pred vama su ogromne peripetije tako da vlasici izbegavaju da ulaze u složene procedure, bezmalo, do momenta samog urušavanja objekata.
„Jedan od razloga, možda, i najvažniji, je taj što opština i turistička organizacija ne preduzimaju ništa oko uređenja ovog dela grada, kao i standarda kojih bi morali da se pridržavaju u održavanju ove jedinstvene turističke celine“, kaže on.
Tešnjar više od pola veka ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja i pod ingerencijom je Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.
U ovdašnjem Zavodu svu odgovornost za stanje u staroj čaršiji prebacuju na Beograd i Gradsku upravu u Valjevu.
„Konkretno, Zavod u Valjevu, se ne bavi Tešnjarom. Mi sagledavamo probleme na terenu, ali se obraćamo Republičkom zavodu, iz razloga što Tešnjar ima kategoriju spomenika od izuzetnog značaja i zbog toga on pravno i administrativno pripada Republičkom zavodu“, kaže Ksenija Stevanović, direktorka ZZZSK.
Direktorka kaže da je problem i novac, kao i model po kome bi država ulagala u obnovu privatnih kuća u Tešnjaru. Ali, navodi i dobar primer Šapca gde Grad izdvaja 30 do 40 odsto sredstava, i na taj način pomaže građanima da sačuvaju stare kuće i fasade koje su ukras grada.
„Ovo je jedna specifična, pat, situacija. Tešnjar je u prvoj kategoriji i on se nalazi pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture što znači da ingerencije nisu na nivou grada. Isto tako nadležna je republička inspekcija“, kaže Vladimir Mišković, član gradskog veća Valjeva.
Na jednom od poslednjih sastanaka u Ministarstvu kulture i informisanja na kome je bilo reči o staroj valjevskoj čaršiji, dogovoreno je da se uradi Strategija o zaštiti ove prostorne kulturne celine, koja će dati valorizaciju sa predlozima mera tehničke zaštite svih pojedinačnih objekata, kao i prostora kao celine. Tu strategiju je trebalo da uradi Grad Valjevo, rokovi nisu utvrđeni.
Ako pogledamo zbornik „Tešnjar kroz tri veka“ može se videti da je takva Strategija više puta do sada pominjana, ali da nikada nije urađena.