in

Teško je biti građanski aktivista

Teško je biti građanski aktivista, posebno u malim sredinama, ali aktivisti nikada ne smeju da pokažu da su uplašeni, istaknuto je tokom razgovora “U ime naroda!” održanog u organizaciji Mreže za demokratski dijalog.

Aktivistkinja iz Nove Varoši Erna Paljevac, koja je se sa svojom sestrom dočekala predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa transparentima protiv kompanije Rio Tinto, rekla je da su neki ljudi loše interpretirali taj postupak i pomislili da je to akt njihove promocije.

Ona je istakla da su njih dve to učinile jer nisu prihvatile tu vrstu autoriteta i da su kao jedinke pokazale da može da se čuje i drugačiji glas, „da ne moraju samo laži da se čuju, tapšanje i bajke za malu decu“.

Paljevac je naglasila da ne može da se pomiri sa shvatanjem da ništa ne može da se promeni „jer ljudsko biće može da učini sve što želi, na lokalu ili generalno“ i istakla da ljudi nisu navikli da se neka grupa ljudi zalaže za nešto „iz čistog altruizma“.

Aktivista iz Kule Rade Obradović rekao da “nije jadikovka” kada se kaže da je veoma teško biti građanski aktivista, posebno u malim sredinama “jer trpe porodice i bližnji”.

Zbog “velikog straha” u maloj sredini “sve se svede na 15 građanskih aktivista i društvene mreže”.

Aktivista Udruženja “Forca” iz Požege Miroslav Tamburić rekao je da ga posle 23 godine aktivizma što u njegovom gradu postoje nove inicijative koje nastavkljaju “duh otpora” protiv stvari s kojima se ljudi “jednostavno ne mire”.

Kaže da se ponekad pita da li mu aktivizam zaista treba, ali da ga “vozi” što se u Požegi pojavljuju nove inicijative.

Nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da su građanski aktivisti u Srbiji suočeni s ljudima koji “nemaju skrupula” i da su u tim sukobima aktivisti sami sebe hendikepirali jer imaju skrupule”.

On je rekao da, sve sem lične solidarnosti među aktivistima, pa i institucionalizovanu solidarnost, vlast “sistematski potkopava” i zaključio da su vlast sudove i tužilaštvo pretvara u “obične fasade i kulisa u kojima se jedan čovek igra”.