in

Svaki građanin Srbije dužan je 4.550 €, cifra raste, a Kinezi trljaju ruke

Pre nekoliko meseci Srbija je prvi put u istoriji zvanično prešla granicu od 30 milijardi evra javnog duga. Javni dug opšte države je sredinom marta 2022. godne iznosio oko 31,2 milijarde evra.

Kada je koalicija SNS/SPS preuzela vlast, jula 2012. godine, javni dug je bio oko 15,4 milijarde evra, što je u tom trenutku bilo oko 46% BDP-a. Deset godina kasnije, sredinom marta 2022. godine, javni dug je oko 53% BDP.

U periodu od oko 10 godina vlasti SNS/SPS koalicije, javni dug je nominalno povećan za 15,8 milijardi evra, odnosno povećavan je oko 1,6 milijardi evra u proseku godišnje, piše Nova ekonomija.

Svaki građanin Srbije je u periodu od 10 godina dodatno zadužen za oko 2.278 evra, tako da dug po glavi stanovnika trenutno iznosi oko 4.550 evra, odnosno dupliran je od jula 2012. godine.

Nakon demokratskih promena 2001. godine, javni dug je bio oko 14,2 milijarde evra. Demokratske vlade u periodu 2001–2012. godine za 11 godina povećale su javni dug na 15,4 miliona evra ili za 1,2 milijarde evra. U tom periodu, svaki građanin je dodatno zadužen za oko 178 evra, ili gotovo 13 puta manje nego u periodu 2012–2022. godina.

Nova ekonomija napominje i da je u periodu prve i druge deomokratske vlade (prva u periodu 2001–2003, druga u periodu 2004–2007. godina) javni dug smanjen za oko 5,3 milijarde evra (3,15 i 2,15 milijardi respektivno). U periodu treće demokratske vlade (2008-2012) javni dug je povećan za oko 6,6 milijardi evra ili oko 1,6 milijardi evra prosečno godišnje.

Pored rasta samog duga, od 2012. godine značajno raste dug stranim vladama, pre svega dug prema Kini. Taj dug je vremenom postao treći najznačajniji u strukturi javnog duga, dok je 2011. godine on bio gotovo beznačajan.

Problem sa takvim načinom zaduživanja, kako piše Nova ekonomija, je što je on po pravilu nepovoljniji, skuplji i kratkoročniji. Primera radi, putni Koridor 10, čije je finansiranje obezbeđeno u periodu od 2008. do 2011. godine, građen je kreditima ročnosti oko 30 godina, sa počekom do osam godina i kamatom manjom od 1%. Danas se infrastruktura finansira pre svega kineskim kreditima ročnosti oko 15 godina sa kamatom od 2,5% do 3%.

Drugim rečima, današnji infrastrukturni krediti su najmanje tri puta skuplji. Taj rezultat je utoliko lošiji ukoliko se u obzir uzme da su referentne kamatne stope danas nekoliko puta manje nego pre 10 godina, što uostalom doprinosi i jeftinijem zaduživanju na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uprkos tome, mi se za infrastrukturne projekte ne zadužujemo na tržištu, već direktno od Kine i drugih bilateralnih kreditora, što za posledicu ima rast cene zaduživanja.

Vučić tiltovao kada ga je profesor uhvatio u laži o ekonomiji Srbije (VIDEO)