in

Sudskim epilogom završeno više pretnji Vučiću nego novinarima

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) koje je predstavljeno. Kako se navodi u saopštenju te fondacije, jedan od zaključaka izveštaja o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – “Sloboda izražavanja pred sudom”, koji je posmatrao pravosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe “nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih gradjana pred zakonom”.

„Za razliku od prijavljenih pretnji novinarima izrečenih u kondicionalu, koje po pravilu bivaju odbačene već u tužilaštvu, ovakve pretnje izrečene predsedniku dovode do sudskih postupaka i sankcija za učinioce. Od predsednika nije traženo da lično da iskaz u postupcima, dok je za novinare to obavezan deo postupka. Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti novinara nije izrečena ni jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u zatvorskim uslovima“, piše u saopštenju.

To, kako su naveli, nije slučaj u postupcima koji su vodjeni radi zaštite sigurnosti političkih funkcionera – predsednika, narodnih poslanika i članova Vlade.

„U izveštaju smo posmatrali i primenu načela oportuniteta u slučajevima napada na novinare. I kod ovog instrumenta je uočen nejednak tretman oštećenih: obaveze nametnute osobi koja je uputila pretnje uredniku provladinog tabloida, uveliko prevazilaze obaveze nametnute učiniocima dela u kojima su oštećeni nezavisni novinari“, navodi se u saopštenju.

Kada je reč o medijskim sporovima u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbedjivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda, SĆF i CEPRIS navode da su pratili predmete koji su vodjeni protiv onih medija za koje je Savet za štampu utvrdio da retko krše Kodeks novinara Srbije, odnosno da u svom radu pretežno postupaju profesionalno.

“Analiza dostupnih predmeta je pokazala da su mediji koji retko krše Kodeks daleko redje tuženi od medija koji to čine učestalo. Tužbe protiv profesionalnih medija u posmatranom periodu ne samo da nisu bile masovne, već su mahom bile i neuspešne po tužioce – manje od polovine tužbenih zahteva je usvojeno i to samo delimično”, naveli su iz SĆF.

Istakli su da se u 2021. godini uočava značajna promena i pojava tužbi za koje postoji tužbi za koje postoju sumnja da predstavljaju strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP tužbe).

“Analiza predočava i neke od pravnih i praktičnih mogućnosti rešavanja problema SLAPP tužbi protiv medija u domaćem pravosudnom sistemu”, piše u saopštenju.