in

Stejt department pozdravio poziv Srbije da se ukrajinska kriza reši diplomatski

Američki Stejt department pozdravio je poziv Srbije da se kriza između Ukrajine i Rusije reši diplomatski, uz napomenu da Rusija i Ukrajina nisu iste, već da je Moskva agresor.

Od zvaničnog Beograda se u nekoliko navrata čulo da se Srbija zalaže za diplomatsko rešavanje krize između Rusije i Ukrajine. To je istaklo i Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) u nedavnom saopštenju, uz konstataciju da bi se eventualni sukob negativno odrazio na spoljnu politiku Beograda „imajući u vidu da se radi o nama dva prijateljska i bratska slovenska naroda“, piše Glas Amerike.

MSP je saopštio i da Srbija nije deo konflikta Rusije i Ukrajine.

“Pozdravljamo poziv Srbije za diplomatskim rešenjem, i kao što je predsednik Bajden rekao – Rusija treba da odabere diplomatiju kako bi izbegla rat između zemalja koje su toliko istorijski i kulturološki bliske. SAD i NATO, kao i partneri, ulažu mnogo truda da nađu diplomatsko rešenje i ostaju otvoreni za konstruktivnu i ozbiljnu diplomatiju”, rečeno je u Stejt departmentu za Glas Amerike.

Ističe se i da “nema jednakosti između ponašanja Ukrajine i Rusije i da je Rusija agresor prema Ukrajini”.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je takođe preporučilo građanima da ne putuju u Ukrajinu, a onima koji su već tamo da napuste zemlju.

Stejt department podseća i na poruku predsednika SAD Džoa Bajdena građanima Rusije.

“Vi niste naši neprijatelji. Ne verujem da želite krvav, destruktivan rat protiv Ukrajine, zemlje i naroda sa kojim delite duboke porodične, istorijske i kulturološke veze”.

Tenzije oko Ukrajine i dalje traju. Rusija je u utorak saopštila da počinje povlačenje određenih vojnih jedinica u baze, jer je završen deo vojnih vežbi. Zapadne zemlje i NATO su saopštile da za to nema dokaza na terenu i da Rusija sprema izgovor za napad na Ukrajinu.

U dosadašnjem sukobu Rusije i Ukrajine od 2014. godine, Srbija je zauzimala različite pozicije.

Posle ruske aneksije Krima, Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije. Sa druge strane, nije se pridružila ekonomskim sanckijama EU uvedenim Moskvi zbog aneksije Krima i glasala je protiv nekoliko rezolucija UN kojima se konstatuje kršenje ljudskih prava na Krimu ili osuđuje aneksija tog poluostrva.

Dobrovoljci iz Srbije su se borili na strani ruskih separatista u Donbasu, na istoku Ukrajine.

Ni Rusija, ni Ukrajina nisu priznale nezavisnost Kosova.