Šta očekuje predsednika Srbije na predstojećim sastancima u Briselu?

Šta očekuje predsednika Srbije na predstojećim sastancima u Briselu?

Pred predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji pokušava da ublaži retoriku prema EU u susret međuvladinoj konferenciji na kojoj će se procenjivati napredak Srbije na evropskom putu, stoji izazov da što pre pokaže konkretne rezultate na temama kao što su vladavina prava, pregovori sa opozicijom, investicije u životnu sredinu i dijalog sa Prištinom, ocenjuju sagovornici Danasa.

Nakon nedavne posete predsednika Srbije Briselu, a zatim i poruke o punopravnom članstvu u EU kao najvažnijem cilju Srbije povodom Dana Evrope u Beogradu, sagovornici Danasa očekuju da će Vučić i u narednim danima „ublažavati“ retoriku prema EU u susret međuvladinoj konferenciji evropskih zemalja u junu na kojoj će biti predstavljena nova metodologija za prisutupanje, kako bi se eventualno omogućilo da Srbija otvori neke od poglavlja i klastera.

Posle niza negativnih poruka o Evropskoj uniji koje su stigle sa adrese Predsedništva Srbije, udaljavanja u politikama i zastoja u procesu pristupanja, predsednik Aleksandar Vučić poslednju posetu Briselu opisao je kao jednu od njegovih „najboljih poseta ikada“ sedištu EU, uz poruke da je „presrećan“ zbog novih investicija i nastavka evrointegracija.

Nedugo potom, na proslavi Dana Evrope u Beogradu rekao je i da je „punopravno članstvo Srbije u EU, uz kompromisno rešenje o pitanju Kosova i Metohije, način da ostvarimo cilj i našu zemlju učinimo uređenom i uspešnom. To bi značilo da smo na dobrom, evropskom putu“. Od Vučića je tada stiglo i retko priznanje da je EU „nesumnjivo najveći donator i investitor u Srbiji“.

Ipak, iskrenost ovakvih izjava lako se može dovesti u pitanje, ocenjuje Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.

– Poslednjih nekoliko godina je sve manje izvesno da je članstvo u Evropskoj uniji interes vlasti u Beogradu. NJihovo ponašanje, usporavanje reformi i retorika protiv EU koja direktno smanjuje podršku pristupanju, govore u prilog tome da članstvo nije politički prioritet. Može se reći da u ovom trentuku vlasti pokušavaju da nekakvom promenom retorike otkoče taj proces u momentu kada treba da se vidi kako će izgledati nova metodologija, da li će Srbija otvoriti neke klastere koje do sada nije otvorila, pa će samim tim predstavljati napredak na evropskom putu, ukazuje Burazer.

Trenutni cilj Vučića, prema njegovoj oceni, jeste da održi sliku da vlast u Beogradu radi na evropskim integracijama, ali kao problem ističe to što izostaje posvećenost i rezultati u reformama koje bi bile dokaz uspeha u ovim namerama.

– Iznenadio bih se ako bi došlo do radikalnih promena. Previše je loših poruka poslato u prethodnom periodu pa Vučić sada to pokušava da ublaži ali ne vidi se ozbiljnija namera za proces reformi. Ključne teme u narednom periodu biće dijalog sa opozicijom i vladavina prava a tu se ne vide ozbiljniji pomaci, zaključuje Burazer.

Jednako skeptičan po pitanju reformi u Srbiji koje zahteva EU je i Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

– Mislim da je trenutno na delu PR predsednika i Vlade u susret međuvladinoj konferenciji koja sledi u junu kako bi pokušali da ubede određene zemlje članice da se neki klasteri otvore. Sumnjam da će u tome uspeti. Eventualno bi mogao da se otvorio klaster koji se odnosi na najavljene investicije EU, koje nisu samo podrška infrastrukturnog karaktera već su podrška zaštiti životne sredine. To je poglavlje 27 i grupa poglavlja koja se nalaze u klasteru 2. Oni bi mogli da se otvore kao znak dobre volje EU budući da nijedno poglavlje već dve godine nismo otvorili i da niko nije snosio političke posledice uključujući i ministarku Joksimović, naveo je Beširi.

On podseća da vlast punih devet godina daje obećanja o sprovođenju reformi ali da će građani poverovati u ta obećanja tek kada vide konkretne rezultate.

– Rezultate tih obećanja prosto ne vidimo, i to u onim oblastima koje su ključne za Srbiju – borba protiv korupcije, raskidanje veza politike i kriminala, dijalog Beograda i Prištine, naveo je Beširi.

Sastanak sa Boreljom

Visoki predstavnik EU Žozep Borelj će u utorak na večeri u Briselu sa vođama sa Zapadnog Balkana razmotriti „ukupnu političku situaciju u regionu“, preneli su mediji.

Posle 6. juna moguć dolazak evroparlamentaraca

Brisel – Poslanici Evropskog parlamenta koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije mogli bi nakon 6. juna zvanično da dođu u Srbiju, jer tada ističe važenje interne odluke predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija o zvaničnim putovanjima evroposlanika. Poslanici i dalje neće moći da dođu ukoliko se važenje ove odluke produži, prenosi portal EWB. Prema odluci o vanrednim merama, do 6. juna misije EP, kao što je posredovanje u međustranačkom dijalogu, suspendovane su. To znači da bi, po isticanju ove mere, poslanici Evropskog parlamenta mogli fizički biti prisutni, osim ukoliko se zabrana putovanja ne produži.