in

Šta o kraju školske godine kažu dve mame učenica iz “Ribnikara”

Šta o kraju školske godine kažu dve mame učenica iz “Ribnikara”

Posle odluke Vlade Srbije da se u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar školska godina prekine u utorak 6. juna i da deo zgrade gde se dogodio zločin postane memorijalni centar, razgovarali smo s roditeljima čija deca idu u Ribnikar. Uprkos razlikama u mišljenju koje i dalje postoje, tu odluku Vlade i jedni i drugi smatraju ispravnom.

„To nekako više nije škola“, govori Marija Ilić Paović, majka jedne učenice OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Prošlo je tek mesec dana i zato treba razumeti i one koji to kažu.

Treba razumeti i one koji veruju da OŠ „Vladislav Ribnikar“, uprkos tragediji, treba da ostane škola.

„Ovde ima 1.100 dece, izmestiti ih u neki novi prostor je mnogo teško, oni su svi vezani za ovaj prostor. Dakle, postoji i neka ta tradicija u ovom kraju“, kaže Jelena Radulović, zamenica predsednika Saveta roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Ove dve mame misle različito. Spaja ih to što su obe mame dece koja idu u školu „Vladislav Ribnikar“. Jedna čije dete se 10. maja vratilo u školu i jedna čije dete to ne želi.

„Ja sam stava da cela škola treba da bude memorijalni centar, ali to je moj lični stav“, kaže Marija Ilić Paović.

Stav većine roditelja je da u memorijalni centar treba pretvoriti deo zgrade gde se zločin dogodio.

„Mislim da će taj razgovor oko memorijalnog dela trajati još neko vreme ali verujem da će se naći neko najbolje rešenje uz saglasnost pre svega porodica žrtava“, kaže Jelena Radulović.

Vlada Srbije, odnosno njen tim, imao je prethodnih dana težak zadatak. Da proba da izađe u susret svim roditeljima i da se niko od njih ne oseti povređenim. Doneto je kompromisno rešenje – deo zgrade postaće memorijalni centar, ali se nastava u školi prekida 6. juna, a ne 20. kako je većina roditelja tražila.

Radulović smatra da je to „neko kompromisno rešenje i po nekim našim utiscima do sada, deluje da su roditelji zadovoljni“.

„Ta odluka Vlade Srbije je neosporno zakasnela odluka, ta odluka je trebalo da bude doneta 4. maja. i ja se nadam da će se u nekom postupku utvrditi zbog čega to nije urađeno, jer bismo onda izbegli da vidimo sve ono što smo mogli da vidimo u prethodnih mesec dana. Ali ne mislim da te odluke nije trebalo da bude, ta odluka da je kraj 6. juna je dobra odluka i dobra je zato što je na nivou cele Srbije“, kaže Ilić Paović.

Jer, veruje ova mama, tragedija je toliko velika da je već 4. maja Srbija morala da stane, pa i sve škole u njoj da prekinu rad. A opet, na putu isceljenja, priča nam druga mama, Jelena Radulović, njenom je detetu, ima utisak, više pomogla škola nego porodica.

„Oni negde… ne mogu da kažem ne žele da pričaju o tome, ali ih opterećuje ta javna debata o školi, oni nekako žele da nastave dalje i čini mi se da to najbolje rade u svojoj zajednici, gde su u prirodnom okruženju“, smatra Radulović.

No, njihova škola i fizički će promeniti lični opis, jer odmah po završetku školske godine počeće rekonstrukcija zgrade. U okviru nje i izgradnja memorijalnog centra. Kako će taj centar izgledati – naši su stručnjaci dobili savet od norveških koji su prethodna tri dana bili u Srbiji. U tom su timu i arhitekte, ali pre svega psiholozi i pedijatri. Oni koji su kroz sličnu tragediju prošli pre 12 godina i kojima su, da se oporave, bile potrebne godine.