in

Srećko Mihailović: Kako prepoznati lažna istraživanja

Teško je razlikovati lažna istraživanja od istraživanja koja obavljaju istraživači-neznalice i nedoučeni istraživači, pre svega zbog toga što se pojedini znalci istraživačke prakse maskiraju u neznalice i nedoučene istraživače, ocenio je istraživač Demostata i sociolog Srećko Mihailović.

„Lažna istraživanja postaju uoči izbora gotovo glavna lažna vest i po mišljenju lažnih istraživača i korisnika zloupotrebe istraživanja, veoma efikasno propagandno sredstvo“, navodi Mihailović u autorskom tekstu i predlaže „dva brzinska testa“ za prepoznavanje lažnih istraživanja.

Lažna su istraživanja u slučaju procedure prikupljanja podataka putem neposrednog ličnog intervjua, ukoliko je postotak odbijanja intervjua i prekinutih intervjua veći od 15 odsto od ukupnog broja kontaktiranih potencijalnih ispitanika.

„U slučaju telefonske ankete, lažna su istraživanja ukoliko je postotak odbijanja i prekinutih intervjua veći od 85 posto od ukupno kontaktiranih potencijalnih ispitanika, naravno, sve to pod uslovim da istraživač ‘prizna’ postotak odbijanja“, predočio je Mihailović.

Prema njegovim rečima, drugi brzinski test za prepoznavanje lažnih istraživanja odnosi se na validnost – instrument je valjan ako meri ono što smo hteli da merimo.

“Ako, na primer, ispitujemo valjanost pitanja pomoću kojih je istraživački ‘meren’ rejting potencijalnih predsedničkih kandidata, možemo se pitati da li se iz prosečne mnjenske ocene kandidata od 1 do 5 može zaključiti koji je opozicioni kandidat ‘bolji’ ili ‘pogodniji’ ili koji bi kandidat postigao rezultat koji odgovara izbornom potencijalu opozicije”, objasnio je Mihailović.

On veruje da bi ovakvo pitanje bilo dobro za predikciju izbornog rezultata, samo ukoliko u međuvremenu SNS, odnosno Aleksandar Vučić, odluči da za predsedničke izbore postavi dve kutije.

“U jednu kutiju se ubacuje ime najpoželjnijeg predsedničkog kandidata, a u drugu ime predsedničkog kandidata kojeg glasač ne bi hteo za predsednika ni po koju cenu. Naravno, Vučić bi odlučio, na osnovu istraživanja, koju će kutiju uvažiti”, dodao je Mihailović.

Prema njegovom mišljenju, ova furtutma oko lažnih istraživanja nije neka osobenost srpska, kao što su na primer “leteći glasači” ili “glasanje mrtvih” ili ova moderna varijanta one predratne prakse – “levi opanak pre glasanja, a desni posle ako glasaš za one koje treba izglasati”.

“Stvar je u tome što se lažna istraživanja, tu i tamo, koriste i u drugim zemljama. Uostalom, utvrđeno je da se i u svetski relevantnim naučnim časopisima, pojavljuje oko tri odsto tekstova u kojima se predstavljaju faktički lažna istraživanja i izmišljeni podaci, iako je tekst prošao kroz navodnu strogu recenziju nezavisnih istraživača”, zaključio je Mihailović.