admin
Skoro godinu dana traje rat u Ukrajini, a toliko se i Srbija nalazi na klackalici između Evropske unije i Rusije. Sa jedne strane Unija očekuje da sankcije Rusiji uvedemo, dok Rusija sa druge očekuje da im ruku podrške i dalje pružamo. Vrh Srbije sve vreme poručuje da ne odustaje od evropskog puta, dok istovremeno Rusiji čvrsto obećava da je neće kazniti zbog agresije na Ukrajinu. Na kom mi onda putu stojimo, ruskom ili evropskom? Analitičari kažu – i jednom i drugom.
Od kako je početo rat u Ukrajini i kako je Evropska unija usvajala nove pakete sankcija protiv Rusije, evropski zvaničnici nisu propuštali priliku da Srbiji poruči da iste poteze očekuje i od nje. Da Unija u Srbiji vidi iskrenog saveznika koji će sa tom zajednicom stajati rame uz rame, rekao je i komesar za proširenje predstavljajući u oktobru izveštaj Evropske komisije.
„Srbija mora da pojača svoje napore na usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom, uključujući i odgovarajuće deklaracije i sankcije protiv Rusije“, rekao je Oliver Varhelji.
Da ostaje na savezničkoj poziciji ponavljala je i druga strana.
„Srbija ostaje na EU putu, ali kao nezavisna i suverena zemlja koja sama donosi odluke koje se tiču njenih državnih i nacionalnih interesa“ napisao je predsednik Aleksandar Vučić na instagramu prošlog septembra.
Ana Brnabić, predsednica Vlade, tokom predstavljanja ekspozea je rekla da će „bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja“ nastaviti da rade na evropskim integracijama Srbije.
I dok je Evropskoj uniji savezničku ruku pružala, šurovala je Srbija, izgleda, sve vreme i sa Rusijom.
„Najvažnije da Srbija nije podržala antiruske sanckije i u svakom slučaju, i iz ovih razgovora bilo sa rukovodstvom Srbije, bilo sa predsednikom, Vladom, članovima Vlade, ja imam ubeđenje da je ovaj stav trajan i dugoročan“, rekao je ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko.
A strategija Rusije da Srbiju odvoji od Evropske unije je dugogodišnja, misli Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka.
„Čini mi se da će neka vrsta nastojanja Rusije i biti da se, ako ne u potpunosti, zamrzne taj put Srbije u Evropsku uniju, onda barem da se na neki način privremeno blokira“, rekao je on.
Kako je saznao N1, Moskva je nešto konkretno već tražila od Srbije – da ne učstvuje na međunarodnim konferencijama koje se održavaju bez prisustva Ruske Federacije.
„Čak i da smo u najboljim odnosima i da nema nikakvih pritisaka u vezi sa ratom u Ukrajini, takav jedan zatev de facto znači priznajte da ste naši vazali. I to je zaista jedan uvredljiv zahtev“, kaže politikolog Mladen Mrdalj.
Ali je uprkos ovom zahtevu naša pozicija, rame uz rame sa svima, možda ipak održiva, misli Mrdalj. Ovde se, kaže, igra druga igra.
„Mislim da Vučić objašnjava to Amerikancima i Evropljanima kao ‘ja ću lakše moći da vam dam transportne koridore i energetiku, ako vi meni date da ja narodu mažem oči da smo mi eto principijelni i ne uvodimo sankcije Rusima’“, smatra on.
Odnos prema Rusiji zapravo je samo površinski, zaključuje Mrdalj. I Zapad je, kaže, u borbi da Srbiju uklopi u svoje šeme, taj odnos spreman da toleriše.