in

Srbija, ipak, pozvana na Bajdenov samit, izbegla da bude “zatvoreni Balkan”

Izbegli smo u poslednji čas da postanemo “zatvoreni Balkan”. Tim rečima iskusni novinar i urednik Momčilo Pantelić objašnjava šta bi značilo da nije promenjena odluka i da Srbija nije dobila poziv da učestvuje na Samitu sa demokratiju koji u decembru organizuje predsednik SAD Džo Bajden. Promena odluke o pozivu Srbiji je možda i unapred bila planirana, kaže za N1 spoljnopolitički komentator Milan Mišić.

Koliko u utorak ambasador SAD bio je jasan. Pozivnice za Srbiju na Bajdenov samit u tom trenutku nije bilo.

„Nisu svi naši partneri mogli biti pozvani na samit“, rekao je Entoni Godfri.

Četiri dana kasnije dolazi do obrta. Srbija, baš kao i Kosovo, ipak dobija pozivnicu.

„SAD cene partnerstvo sa Srbijom i radujemo se njenom učešću na Samitu. To će omogućiti da se dodatno afirmiše posvećenost Srbije reformama radi pridruživanja EU, kao i posvećenosti SAD i partnera jačanju demokratije i ‘kod kuće’ i u inostranstvu“, saopštila je Ambasada SAD u Beogradu.

Kolumnista Novog magazina i nekadašnji glavni urednik Politike Momčilo Pantelić kaže da bi loše za ugled Srbije da nije dobila poziv na virtuelni samit na kome će biti prisutno više od 100 zemalja, samit koji nosi Bajdenovo ime i na kome će se govoriti o borbi za vrednosti demokratije.

„Dakle, za one ideale koji u Srbiji poprilično nedostaju. Biće dobro i da se Srbija najzad izjasni na jednom skupu na tri polja ne kojima ne stoji dobro. Pošto su tri glavne teme borba protiv autokratije I korupcije, a za ljudska prava“, kaže Pantelić.

Nekadašnji dopisnik iz Vašingtona Milan Mišić promenu odluke Sjedinjenih Država i konačno upućivanje poziva Srbiji shvata kao taktički manevar Stejt departmenta, i to vrlo nameran.

„Moguće je da je prvobitnim saopštenjem i nepozivanjem Srbije, Kosova i BiH poslata poruka i da je postignut cilj da se Beogrd, Priština i Sarajevo opomenu. Moguće je i da je naknadno pozivanje ipak rezultat procene da se nepozivanjem nanosi veća šteta nego što je moguća korist“, smatra Mišić.

Momčilo Pantelić čak koristi antitezu aktuelnog regionalnog projekta da objasni šta bi značilo nepozivanje na samit.

„Meni se učinilo tada kada je rečeno da nismo pozvani da smo proglašeni zajedno sa Kosovom i Bosnom za jedan rezervat – ‘Zatvoreni Balkan’. To jest, da su to nezrele demokratije, odnosno demokratije u pokušaju“, kazao je on.

Pismo sedmorice kongresmena predsedniku Bajdenu u kome upozoravaju da vlast u Srbiji guši demokratiju i slobodu medija stiglo je gotovo u isto vreme kada je portal Politiko objavio da Srbija zajedno sa Kosovom i BiH neće dobiti poziv za samit.

Milan Mišić smatra da svi ti događaji govore da Vašington pokušava sa novim pristupom jer godinama nema rešenja za probleme na Zapadnom Balkanu.

„Odnosi između Amerike i Srbije se zasnivaju na starom principu da se slažemo da se ne slažemo. Reč je o Kosovu čiji je Amerika glavni sponzor“, rekao je on.

Nije još sasvim jasno kakvu će težinu imati Bajdenov samit, niti koje će obaveze zemlje učesnice preuzeti.

Najveću raspravu izazvao je upravo spisak zemalja koje su pozvane, koji uključuje Filipine, Pakistan, Irak i brojne druge zemlje koje loše stoje na relevantnim listama ljudskih, građanskih i medijskih sloboda.