in

Skupština je govornica vlasti, jednog čoveka, uništena institucija…

Skupština deluje sve više kao uništena institucija, kaže docent na Fakultetu političkih nauka Jelena Lončar, koja problem vidi u centralizaciji moći, partijskoj disciplini, delom u izbornom sistemu. Smatra da je odgovornost na partijama ali i na samim poslanicima. Čak i dobri mehanizmi, poput javnog slušanja su, ističe, zloupotrebljeni. Doskorašnji poslanik Vladan Glišić smatra da je potrebno promeniti zakon o političkim strankama kako bi se napravio okvir da više ne može da se desi lični režim i masovna partija. Parlament je samo jedna od govornica vlasti, sve se dešava u glavi jednog čoveka, dodaje on.

Raspisivanjem izbora završio se mandat možda i najjednoličnijeg saziva Narodne skupštine Srbije od uvođenja višestranačja. Bez opozicije i javne rasprave, ugled parlamenta nikada nije bio manji, a njegova stvarna moć nikad upitnija. Doskorašnji narodni poslanik Vladan Glišić je ranije izjavio da se u parlamentu oseća kao „prase u Teheranu“.

Danas, u Novom danu, kaže da je to bila čudna izolacija, da je kao samostalni poslanik dobio vrlo malo vremena, „po poslovniku koji je DS uvela u parlament, a SNS to obilato koristila, po kome samostalni poslanik ima samo pet minuta da kaže nešto na temu“. Ima jedna zanimljiva stvar – da je taj parlament bio najefikasniji do sada – oni su mogli svaki zakon brzo da donesu, kaže Glišić, dodajući da je to odlika jednopartijskih institucija koje brzo donose odluke, ali brzo i lako donose i pogrešne.

Navodeći da je to što nije bilo glasova opozicije u parlamentu, dovelo do toga da je vladajuća partija, osećajući vibraciju u društvu, preko partijskih linija slala poruku poslanicima da su pogrešili i da su oni dolazili u jednu neprijatnu situaciju da moraju ponovo da glasaju –  pa se, podseća, desiilo da je zakon o vodama sklonjen, zakon o ekspropijaciji takođe, a zakon o referendumu je promenjen.

Smatra da je u sazivu bilo kvaliletnih ljudi, ali da su bili “samo su u pogrešnom sistemu”. Da su kvalitetni, kaže, videlo se kada su raspravljali o nekim temama, a tek posle hvalospeva  i “mantri”  – kada završe rituale “živeo predsednik stranke i ua opozicija”. Oni bi mogli da budu korisni u jednom drugom sistemu, ocenjuje Glišić, dodajući da su oni partijski delegati, čega ističe – ne treba da bude u Skupštini. Potrebni su nam narodni tribuni, a ne partijski delegati, i da stvari vratimo u institucije, da ona odlučuje, a ne partijski organi, naveo je Glišić.

Skupština deluje sve više kao uništena isntitucija, kaže docent FPN Jelena Lončar. Ovaj saziv zaista pokazuje napade koji su dominirali retorikom, ali i načinom odlučivanja, kaže gošća Novog dana. Kada vidite da je 70 odsto zakona usvojeno bez ijednog amandmana, po podacima CRTE, to je skandalozno, ističe. Koliko god da su oni kvalitetni pojedinačno, da li je moguće da nijedan od njih nije imao nijednu zamerku, nijednu sugestiju – a treba da imamo u vidu da nijedan od tih predloga nije došao iz Skupštine, dolazili su iz Vlade, navodi. To je i ranije bio slučaj, iako je parlament najviše zakonodavno telo i tu je najveća moć i čini se da smo to zaboravili, dodala je.

Kako kaže, jedan od problema koji dovodi do toga je partijska disciplina, centralizacija moći koja je sve veća, a delom i izborni sistem koji pozicionira političke stranke kao glavne predstavnike, jer narodni poslanici dolaze na listama, a ne kao individualni poslanici. Ne mislim da je odgovornost samo sistemska, već i samih narodnih poslanika koji ne preuzimaju odgovornost za svoj posao i ulogu, kaže Lončar.

Glišić navodi da se partijskim kanalima upravlja zemljom. Izborni uslovi su, posle međustranačkog dijaloga, formalno bolji nego što su bili, kaže. Govoreći o tome kolika je SNS, kaže da je preglomazna sa svojih 750.000 članova na broj ljudi u našoj zemlji, i dodaje da je ta stranka dozvolila poboljšanje uslova jer zna da ima toliku premoć na terenu da može da da dobre uslove, ali i jer zna da je “opozicija razbijena i fragmentirana, nesposobna da i te dobre uslove iskoristi”.

Osvrćući se na medijske uslove, Glišić kaže da vlast želi da mobiliše i svoje glasače na način “neprijatelj prelazi reku” i zato satanizuju opoziciju (u tabloidima), jer njihovi birači slušaju deset godina da žive u ovakvom ili onakvom svetu, a dobili su interna obećanja koja nisu ispunjena. Podsetio je kako je to izgledalo u parlamentu. Kada bih im uputio kritiku, oni bi počinjali odgovor ne napadajući mene, već Đilasa i druge, dodao je.

Kaže da je bilo amandmana i zakonskih predloga koji su i poslanici većine prećutno odbijali jer nisu bili u dogovoru sa Vladom, navodeći kao primer Rezoluciju o genocidu u NDH, predlog  Smilje Tišme, koja nije prošla. “Jednostavno – ako se ne dogovorite po vertikali moći, ne možete da izgurate to”, kazao je.

Mantra – pohvale predsedniku, pa napad na opoziciju, NVO medije

Lončar kaže da je često bilo mučno gledati zasedanja skupštine.

“Slušate jedno te isto konstantno. S jedne strane, imate retoriku pohvale, bavljenje predsednikom države, što pokazuje jasno da parlament nema nikavu moć i da ne donosi nikakve odluke, i ne samo to – već i da Vlada nema nikakvu moć, da sve odluke donosi jedan čovek”, navodi. Posao Skupštine koji jeste da kontroliše rad Vlade i ministarstva, u ovom sazivu se bazirao na pohvale i na ono što radi predsednik države, dodaje. Tu su, zatim, napadi na opoziciju, medije, civilno društvo, a mogle su se čuti razni diskriminatorni napadi, čak i pretnje, podseća Jelena Lonar.

Parlament, ističe gošća N1, ima mehanizme po poslovniku i ranije su bili dužni da reaguju na takve vrste uvreda, pretnji i napada – ali u ovom nije bilo reakcija. Dodaje da je većina stranaka u Srbiji disciplinovana, centralizovana i hijerarhijski organizovana i apsolutno slušaju direktive sa vrha. “Cilj jeste bio da se utiče na percepciju javnosti o civilnom društvu, o opoziciji, medijima i da se istakne značaj predsednika države”, ocenjuje. Kaže da su ti narativi jako važni, jer političari kreiraju javno mnenje, starijim ljudima šalju jake poruke i utiču na to kako će građani da gledaju na civilno društvo, medije, opoziciju… Na taj način se utiče na legitimitet drugih aktera, dodaje ona i navodi da to doprinosi urušavanju parlamenta i drugih institucija, koje više nemaju moć. Tu nema diskusije više, i tu nemate priliku da kažete ono što je značajno, a ljudi se pitaju što onda da se bave politikom, dodaje ona.

Glišić kaže da je parlament samo jedna od govornica vladajuće stranke, da ona koristi i druge institucije za to.

“Ima i strankama u opoziciji ljude koji preteruju u retorici… Problem je boljševički model stranaka, koji ne može da funkcioniše u dijalogu, on funkcioniše u neprijatelju protiv koga se mora boriti do kraja i onda se pravi atmosfera građanskog rata”, kaže Glišić. Navodi da je problem izborni sistem, navodeći da je to “kancer” koji je počeo pre 20 godina, a da je sa SNS doživeo metastazu. Takva partijska i svakakva infrastruktura im je, kako navodi, predata 2012. godine.

Ističe da je problem postoji partitokratija i da se na partijskim listama nalaze najlojalniji, i da je to jedina vrednost njihovog rada, a da zbog njih oni kvalitetni iz stranke ispadaju. “Evo primer Bate Jugovića, koji je nekoliko puta glasao suprotno direktivi, ja nisam siguran da će se sada naći na listi poslanika za sledeći saziv. Znači kažnjava se onaj koji ima svoj stav. I u svakoj stranci je to tako”, dodao je.

Lončar je rekla da je dolazilo u parlamentu do potpune zloupotrebe dobrih mehanizama, poput javnih slušanja. “Bio je veći broj javnih slušanja i to je sjajno. Ali šta se dešava? Vi odlučujete ko može da učestvuje, šta može da kaže, a ako i čujete neku kritiku, nema one refleksije, nema komunikacije, nema otvorenosti… Kodeks ponašanja ponašanja je usvojen i šta je bilo s tim? Ništa. Ponašanje neprimereno godinu i po dana, niko se nije pozvao na njega, nijedna mera nije usvojena”, istakla.

Lončar ističe da takve stvari moraju da se menjaju. Odgovorne su konkretne političke stranke ali i pojedinci, poslanici, koji ne mogu da se kriju iza stranaka, kaže ona. Moramo da ih pozivamo na ličnu odgovornost, bez obzira kakav izborni sistem da imamo, dodala je.

Skupštinski odbori – iz glave jednog čoveka

Govoreći na odborima i rezultatu da je oko 40 sednica trajalo manje od 10 minuta, Glišić kaže da se stvari dogovaraju u partijskim organima, a ne u tim telima, tačnije u glavi jednog čoveka. On smatra da je potrebno promeniti zakon o političkim strankama i sistem, da ne bude više liderskih stranaka, “da napravimo okvir da više ne može da se desi lični režim i masovna partija i to je ozbiljna stvar o kojoj nijedna partija ne priča na političkoj sceni”. Kaže da nam, u protivnom, niko ne može garantovati da ne dođe neko drugi, sličan, na vlast.

Upitana da li šteta može da bude popravljena kad se opozicija vrati, Lončar veruje u to i kaže da je tako nešto nužno. Sigurno ćemo imati pluralniji saziv, imaćemo pokrenute razne teme, dodaje, konstatujući da je najavljeno učešće opozicije već nešto bolje, jer u parlamentu nismo mogli da čujemo ništa drugo osim onoga što vladajuća stranka misli. Makar će moći da se čuje drugo mišljenje, dodaje. Nada se da će biti poslanika koji veruju u demokratiju i institucije, koji će nešto da pokrenu.

Više informacija o izborima potražite na stranici Izbori 2022.