admin
Bratislav Simović iz sela Baluga izjavio je za N1 da se zemljišta duž trase Moravskog koridora oduimaju trajno i to kao “poljoprivredna”. “Na sastanku u Vladi smo rekli, ako je poljoprivredno zemljište, ne mogu se na njemu vršiti građevinski radovi, poljoprivredno zemljište može da se pozajmi i da se vrati nakon upotrebe, jer se to dešavalo”, kaže Simović, dodajući da to sada nije slučaj.
Meštani sela Baluga kod Čačka u utorak su sprečili radove na izgradnji autoputa Preljina – Pojate zbog sporne eksproprijacije zemljišta na kojem se nova trasa gradi. Protest meštana i vlasnika zemlje je praktično počeo u septembru, a reč je o meštanima koji žive u selima od Preljine pa sve do Mrčajevaca.
Nakon što je izgradnja auto-puta Pojate-Preljina stigla i do ovog dela Srbije, počelo se sa oduzimanjem zemlje za takozvane deponije i pozajmišta, i to je vlasnicima zemlje zasmetalo, jer se u startu nisu dogovorili na koji način će ta zemlja biti oduzeta. Skoro pola godine nakon toga, rešenje se ne nazire.
Simović kaže da su meštani sela Baluga nezdaovoljni dosadašnjim tokom svih ovih aktivnosti.
“Nedovoljnom informisanošću, obaveštenošću, o ovim problemima koji se tiču deponije, pozajmišta, koja su zapravo klasične šljunkare, gde se vrši neontrolisana eksploatacija šodera, o tome smo sačinili prijavu ministarstvu, inspekcija upoznata sa tim. Na ovom potezu, od Preljine do Adrana, u pitanju je 1.000 hektara za deponije i pozajmišta”, kaže on.
Dodaje da je prvo pitanje koje je postavio premijerki bilo da li je čula za pojmove deponije i pozajmišta.
“Rekla je da je čula i da se one koriste za izgradnju auto-puteva. Onda sam pitao da li se te pozicije trajno ili privremeno oduzimaju, rekla je da misli privremeno. Onda sam je upoznao da se duž trase Moravskog koridora oduzimaju trajno, odgovor iz kog razloga je dobila od predstavnika Koridora, da to nisu pozajmišta kao pozajmišta, već pozajmišta materijala i da država ima nekakvu ugovornu obavezu, usledile su tri tačke, nisu objasnili prema kome i kakvu”, kaže on.
Ističe da se rešenjima o eksproprijaciji navodi trajno oduzimanje kao poljoprivredno zemljište.
“Na sastanku u Vladi smo rekli, ako je poljoprivredno zemljište, ne mogu se na njemu vršiti građevinski radovi, poljoprivredno zemljište može da se pozajmi i da se vrati nakon upotrebe, jer se to dešavalo”, kaže Simović.
Kaže da sada to nije slučaj.
“Potvrda toga je da je direktor Koridora u jednoj izjavi rekao da će te pozicije država Srbija koristiti i dati lokalnim samoupravama za industrujske zone. Hiljadu hektara je planirano za deponije i pozajmišta, 600 za trasu auto-puta, preko 800 za proširenje aerodroma Morava, od Preljine do Adrana preko 2.000 hektara, to je preko 2.000 Zvezdinih ili Partizanovih stadiona”, kaže on.
Mišljenja je da su ukazali dovoljno javnosti na problem.
“Međutim, ljudi nisu bili svesni, na sastanku u Vladi sam rekao da ljudi sve dok ne budu počeli radovi, dok ne budu sagledali celinu problema, ljudi neće biti svesni toga”, kaže.
Možda nekima, kaže on, njegov pristup rešavanju problema nije dovoljno radikalan.
“Ali ta neka taktičnost i spremnost na normalan razgovor, a to se videlo na razgovoru u Vladi, izneli smo problem, onda je premijerka tražila od nadležnih institucija, a onda smo mi nastupili argumentima, posle toga je nastao tajac. Pokazalo se da sistem u Srbiji ne funkcioniše, ja sam spreman da taj sistem promenimo i idemo u tom pravcu”, rekao je Simović.