in

Rat komemorativnim politikama sećanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije

Srpsko narodno vijeće (SNV) je u saopštenju podsetilo da je pre 26 godina započela vojno-policijska akcija “Oluja” koja je uzrokovala istorijski egzodus 300.000 Srba s područja zapadne Slavonije, Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije.

„Najviši predstavnici države u svojim izjavama su zbog toga izražavali neskriveno zadovoljstvo i likovanje. Srbi koji su ostali ubijani su i premlaćivani kako za vrijeme ‘Oluje’ tako i danima, mesecima i godinama nakon nje. Njihova je imovina pljačkana i uništavana; kuće uništavane ili pak privatnim odlukama ili odlukama same države uzurpirane, fabrike i poljoprivredne zadruge takođe pljačkane i uništavane. Socijalna i komunalna infrastruktura, poput društvenih domova, škola, lokalnih ambulanti, lokalnih vodovoda i elektromreža, takođe je dugotrajno uništavana i trajno uništena. Zemljišta i šume u vlasništvu izbeglih takođe su uzurpirani, mnoge crkve oskrnavljene i opljačkane“, podseća SNV u saopštenju.

Dodaje se da je pre 30 godina započeo ratni raspad zajedničke jugoslavenske države i rat u Hrvatskoj.

„Tim povodom treba reći da su Hrvati koji su živeli na područjima Hrvatske sa srpskom većinom, nakon uspostavljanja Republike Srpske Krajine, ubijani, premlaćivani, zlostavljani, protivpravno zatvarani, zastrašivani i proterivani, a njihove kuće ili uzurpirane ili uništavane, a crkve skrnavljene, pljačkane i rušene. Tim povodom takođe treba reći da su sličnu sudbinu imali Srbi koji su živeli u hrvatskim gradovima ili uopšte na područjima pod kontrolom Vlade Republike Hrvatske. Neki su ubijeni, neki protivpravno zatvarani, većina zastrašivana, proterivana i diskriminisana, nekima su kuće minirane, neki izbacivani iz stanova, neki otpuštani s posla ili im je uskraćeno državljanstvo“, navodi se.

SNV ocenjuje da se na prostoru bivše Jugoslavije, 30 godina od početka rata i 26 godina od njegova završetka u Hrvatskoj, ratuje komemorativnim politikama sećanja.

„Svako ima svoje sećanje, svoje komemoracije i svoju političku upotrebu ratnih strahota i ratnih stradanja. Retko se sećamo strahota koje su prošli drugi i stradanja koja su se dogodila drugima. U naše narodno ime ili od našeg narodnog imena. Jednako retko nam dopire do svesti do koje smo mere pijetet sopstvenih stradanja prevorili u političko-versko podgrejavanje mržnje i neprijateljstva. Slično onom podgrejavanju žrtava Drugoga svetskog rata koje nas je pripremalo za početak rata pre 30 godina“, navodi SNV

U saopštenju se kaže da je „zapanjujuća, a neretko i zastrašujuća ustrajnost kojom veličamo svoje, a obezličujemo tuđe stradanje, kojom odbijamo priznavati tuđe, a očekujemo priznavanje svog stradanja.“

„Ta ustrajnost nas sprečava da uradimo ono što sva civilizovana društva, narodi i države rade. Sami jedni prema drugima i prema sebi. Bez spoljnih zakona, već na osnovi unutrašnjeg zakona. Onog moralnog mi na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije u prvom redu“, saopštio je SNV.

Iz SNV, u ime srpskog naroda u Hrvatskoj, poručuju da će se sećati svog, ali neće zaboravljati stradanje drugog.

„Priznavaćemo stradanje drugog kao što očekujemo da naše bude priznato“, zaključuje se u saopštenju povodom 26 godina od akcije „Oluja“.