in

Poslanik EP: Srbija mora jasno da izabere

Poslanik EP: Srbija mora jasno da izabere

Poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj rekao je u intervjuu za Nova.rs da Srbija mora jasno da izabere da li je za evropske vrednosti i Evropsku uniju ili za savez sa Rusijom. On je dodao da se od zemlje kandidata za članstvo u EU očekuje da se pridruži sankcijama toj zemlji, jer neusklađivanje sa stavom te zajednice dovodi u pitanje iskrenost evropskih integracija naše zemlje.

Prema njegovim rečima, vreme sedenja „na dve stolice“ je završeno i Srbija će morati da odluči da li je deo demokratskog sveta i potencijalna zemlja članica EU ili joj je važnije udovoljavanje Rusiji i njenom predsedniku Putinu.

Zbog čega je EP posebno naznačio u svojoj rezoluciji to što je Srbija odbila da se usaglasi sa EU i uvede sankcije Rusiji?

“Od zemlje kandidata za članstvo u EU se očekuje da se pridruže tome, iako nije formalno vezana. U ovakvim situacijama, kad EU uvodi sankcije koje će imati negativan uticaj na nju samu, a koje služe odbrani fundamentalnih vrednosti i principa na kojima se bazira EU i demokratija, zemlja kandidat bi trebala tome da se pridruži. Štaviše, zamislite kakva se poruka šalje Evropskoj uniji i njenim članicama, koje su u vrlo kratkom roku došle do potpunog ujedinjenja po pitanju ruske agresije na Ukrajinu, kad država koja je kandidat za ulazak u EU donosi odluku koja je u suprotnosti sa ostatkom Evrope. Postavlja se pitanje, da li se radi o iskrenom putu prema EU ili je u pitanju dvostruka igra. Ja verujem da su građani evropski orijentisani, ali pitanje je da li je rukovodstvu Srbije EU intimna solucija”.

Kakve posledice po EU integracije Srbije može da ima to što je odbila da se usaglasi sa EU i hoće li EU nastaviti da insistira na tome da se uvedu sankcije?

“Cela priča oko pozicije Srbije oko Ukrajine i ruske agresije stavlja Srbiju u jednu vrlo neugodnu poziciju i to u trenucima kad je EU ujednijena kao što nije bila nikada pre u svojoj istoriji. Srbija je propustila veliku priliku da dokaže da je deo evropske porodice demokratskih naroda, jer u pitanju su, kao što sam već napomenuo, najbitnije vrednosti i prinicipi, ne samo EU, nego evropskog bezbednosnog poretka. Sa strane EU, tu nema odustajanja, što se vidi u opsegu i u serioznosti sankcija koje su uvedene Rusiji. Srbija je tu izabrala poziciju koja je ne svrstava među zemlje sa jasnom pozicijom po pitanju odnosa o ruskoj agresiji i to će imati političke i druge konsekevencije za nju i njenu poziciju unutar EU. Srbija će morati da odluči šta je njen spoljnopolitički prioritet članstvo u EU i evropski put ili prijateljstvo sa Rusijom, koja je pokrenula agresiju prema susednoj Ukrajini”.

Dakle, Srbija mora da bira između Rusije i EU?

“Da i to vrlo jasno. Vreme sedenja na dve stolice je završeno i Srbija će morati da odluči da li je deo demokratskog sveta i potencijalna zemlja članica EU ili joj je važnije udovoljavanje Rusiji i njenom predsedniku Putinu. Morate znati, da se sve u EU i Evropi posle 24. februara menja i sve zemlje moraju da izaberu stranu. Pogledajte promene u spoljnoj i bezbednostnoj politici Nemačke, pogledajte reakcije neutralnih zemalja poput Švedske i Finske, pa čak i Švajcarske. Mislim da će vam biti jasno o kakvim sudbonosnim odlukama je reč. Kao što sam već na početku spomenuo – ne radi se o klasičnom izboru između dve države ili dva saveza. Radi se o izboru kom društvenom modeli i vrednostima Srbija želi da pripada. Evropske vrednosti su vrlo jasne i baziraju na demokratskim principima. Srbija je, istorijski gledano, uvek doživljavala prosperitet kad je tzv. zapadne vrednosti imala kao svoje”.

Kako tumačite zahtev Ukrajine za hitan pristup u EU? Koliko je to ostvarivo?

“To nije baš verovatno, ali će Ukrajina vrlo brzo dobiti status zemlje kandidata, što je vidljvio i usvojene rezolucije – da je tome sklon veliki broj poslanika”, rekao je Grošelj.

Više o ratnim dešavanjima pratite u našem BLOGU UŽIVO i na stranici RAT U UKRAJINI.