in

Ponovo se može u unutrašnjost kafića

U Hrvatskoj su na snazi nove, blaže epidemijske mere, a jedna od ključnih je da su nakon devet meseci ponovo otvoreni unutrašnji prostori kafića, noćnih klubova i drugih ugostiteljskih objekata, ne uključujući restorane, za koje nisu važile ove restrikcije.

Rovinj, more, Hrvatska

Krajem novembra prošle godine, odlukom Nacionalnog štaba civilne zaštite zbog pandemije je zabranjen rad kafićima, osim ako imaju terase.

Među tim merama je rad do ponoći, održavanje fizičke distance s razmakom stolova, gosti moraju da sede dok konzumiraju piće i hranu pa i za šankom, a maske su i dalje potrebne dok se ne sedne za sto i dok se ide u toalet, kao i dezinficijensi na ulazu i u objektu.

Kafići moraju često da se provetravaju, a prema preporukama epidemiologa prozori i vrata bi trebalo da budu otvoreni, za stolovima ne bi trebalo da sede osobe iz različitih domaćinstava, a na ulazu treba da bude istaknuto koliko gostiju sme da bude unutra, što zavisi od površine prostora.

Većina otvara, ali neki neće jer nema radnika

“Ugostitelji iz kafe barova jedva su dočekali da mogu opet da rade unutra, ali nisu u nekoj euforiji kako se možda misli, jer je iza njih dugo razdoblje od devet meseci zatvorenosti unutrašnjosti i ukupno 18 meseci otežanog poslovanja u pandemiji. Mnoge je to iscrpilo fizički, finansijski i psihički, a ima i kafića koji i neće moći da rade unutra jer nemaju radnika, kao i onih koji nemaju terase pa će njima ipak biti malo lakše nakon što devet meseci uopšte nisu radili”, kaže za Hinu predsednica Nezavisnog udruženja ugostitelja Zagreba Žaklina Troskot.

Pritom napominje da sigurno neće raditi oko 1.100 zatvorenih ugostiteljskih objekata, s 10 hiljada radnih mesta, koliko ih je izgubljeno od početka pandemije, a i oni koji rade zbog epidemioloških mera se suočavaju s ograničenim kapacitetom i visokim troškovima, uz od ranije visoka poreska davanja.

“Problema je jako puno i ne možemo govoriti o oporavku ugostiteljstva i turizma na osnovu dva jaka letnja meseca, pa ni na Jadranu, jer pitanje je koliko će oni raditi kada turisti odu. Na kontinentu – u Slavoniji, Lici i drugde situacija je gora, ni u Zagrebu nije bolje, i zapravo treba znati da ugostitelji, uz porast cena u nabavci gotovo svega i s onim što zarade preživljavaju pokrivajući osnovne troškove. Teško će uz ovakve politike vraćati kredite koje su morali da uzmu, pragovi za podršku su jednostavno previsoki i nerealni i država bi hitno morala da počne da se bavi našim sektorom koji je devastiran i trebaju mu dugoročne politike”, upozorava Troskot.

Promene navika građana kao gostiju

I ona i predsjednik Udruženja ugostitelja Kvarnera i Istre (UUKI) Vedran Jakominić ističu da ugostitelji u kafićima ne očekuju s ponovnim otvaranjem unutrašnjosti objekata odmah neki veći promet i prihod, a jedan od razloga su promene navika građana.

“Treba videti koliko su se promenile navike građana i hoće li se bojati da uđu nakon što devet meseci to nisu mogli”, kaže Jakominić, dok Troskot ističe da su se “navike promenile, gosti su odlazili u kafiće s terasama i s više prostora ili sl, i kafići kojima je unutrašnjost bila jedini prostor za rad (bez terasa) moraće ponovo da privuku goste, za što će trebati i vremena i sredstava”.

Jakominić pozdravlja odluku o otvaranju kafića, ali smatra da ih nije ni trebalo zatvarati, uz poruku da će sada “unutra od 1. septembra otvoriti svi oni koji su preživeli, jer su prihodi ugostitelja u 18 meseci pandemije očajni, i zato bi bilo dobro da se nastave podrške i da se zaštite oni koji rade”.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.