in

Pojedinačni kolektori ne mogu da sačuvaju vodoizvorište, kako tvrde

Pojedinačni kolektori, reći će vam svaki iskreni hidrolog sa Rudarsko geološkog faklulteta, pa i mi geohemičari s Hemijskog, nema nekog posebnog smisla i ne može da da rezultat, rekao je beohemičar Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, komentarišući tvrdnje gradskih vlasti da će tako nešto sačuvati vodoizvorište na Makišu.

Kao geohemičar i kao potpredsednik DS bez obzira sa kog stanovišta govorio – geohemisjkog ili političkog, činjenica je da se nalazimo na jednoj velikoj aluvijalnoj formaciji koja pripada aluvijalnoj formaciji Save i Dunava i sve vode su tu u interakciji i neposrednoj vezi, dakle – podzemne vode su u vezi sa površinskim vodama reke Save, objasnio je za N1 profesor.

Geohemičar kaže da površinske vode reke Save, koje dolaze do Beograda, nisu zagađane u tolikoj meri, jer prolaze kroz jedan prirodni filter i dolaze do svojih rezervoara gde se koncentruju. Tu se grade reni bunari, oni su jedno od najvećih bogatstava koje ima grad Beograda, naveo je profesor. Zahvaljujući tome, kaže, Beograd trenutno nema kao mnogi veliki gradovi u svetu, problem sa pijaćom vodi. Međutim, ako se nastavi sa ovakvim aktivnostima, kao što je metro stanica i naselje, preti opasnost da se jedno takvo bogatstvo izgubi, istakao je sagovornik N1, koji pita: „Kakva je to logika, čija je to ideja, ko je savetovao naše vlastodršce da to učine? Jer to nema uopšte nikakvog smisla – to dovodi u pitanje i opstanak ne u daljoj, čak u bližoj budućnosti, naše države i građana“.

Kaže da ne može da veruje da se dva najveća vodoizvorišta u zemlji, u Makiškom polju i u blizini Jadra, „napadaju“ gotovo u isto vreme.

„Svi mi moramo da imamo jedan zadatak i želju – da uložimo sav mogući napor – i mediji i naučnici i stručnjaci i građani – da sprečimo ovako nešto“, naveo je.

Na pitanje da li će nasip i kolektor koji se planira, kako tvrdi gradska vlast, sačuvati vodoizvorište, onnavodi da to ne može da da rezultat.

Objašnjava da su sve podzemne vode tu neposredno povezane, da se nalaze u lepezastom principu migracije voda kroz sedimentnu formaciju i da i najmanje zagađenje na jednom mestu može da zagadi podzemnu vodi koja je i kilometrima udaljena od mesta zagađenja. „Pojedinačni kolektori, reći će vam svaki iskreni hidrolog sa Rudarsko geološkog faklulteta, pa i mi geohemičari s Hemijskog, nema nekog posebnog smisla i ne može da da rezultat. A možemo da se pitamo opet čemu sve to, zar nije moglo da se radi na nekom logičnijem mestu, a ne na vodozahvatu Makiš“, zaključio je.