in

Po nalogu Vučića “instant odleđivanje” odnosa sa Zagrebom, da li to može tako?

Po nalogu Vučića “instant odleđivanje” odnosa sa Zagrebom, da li to može tako?

Na relaciji Beograd – Zagreb “odleđivanje odnosa”. Sa zadatkom da poradi na tome, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – Badnji dan je proveo na prijemu Srpskog narodnog veća u Hrvatskoj, razgovarao sa tamošnjim zvaničnicima i poslao poruke mira. Analitičari smatraju da je “odleđivanje” neophodno, ali da celu situaciju komplikuje gomila nerešenih pitanja.

Spala knjiga na dva slova ili u slučaju odleđivanja odnosa Zagreba i Beograda – na ministra Ivicu Dačića. Uoči Nove godine, predsednik Aleksandar Vučić mu je zadao zadatak.

„Predsedik Vučić je tražio da napravimo neke konekcije sa Žigmanovim i sa Pupovcem da malo odledimo te neke odnose sa Hrvatskom“, rekao je uoči Nove godine ministar spoljnih poslova.

Badnji dan je poslužio za to. Na Božićnom prijemu Srpskog narodnog veća u Zagrebu, zvaničnici obe zemlje, poslali su poruku mira. Nisu zaobišli ni lomljenje česnice.

„Svim vernicima pravoslavne veroispovesti od srca čestitam Božić – Mir božiji i Hristos se rodi“, poručio je predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković.

„Ja želim da umesto takmičenja u mržnji se takmičimo u izgradnji mira i dobrih odnosa, odnosno da smo spremni da sva otvorena pitanja rešavamo dijalogom“, istakao je Dačić.

A da bi sva nerešena pitanja bila rešena i da se odnosi Hrvatske i Srbije – u potpunosti odlede – neophodno je da se na tome radi dugoročno, jer su problemi brojni, i ne mogu se rešiti kratkoročnim odlukama o revidiranju odnosa, ocenjuju u Centru za spoljnu politiku.

„Videćemo kakav će efekat biti ovoga pokušaja, ali sam sasvim ubeđen da već negde, kao i uvek, polovinom godine, dolazi do ponovnog usijanja u odnosima između Zagreba i Beograda, pre svega oko obeležavanja Oluje i Bljeska, i naravno moramo biti objektivni, postoji tu mnoštvo problema sa kojima se suočavamo u ovim odnosima i koji se uvek negde polovinom godine obično aktiviraju“, naveo je Dragan Đukanović iz tog centra.

Osim Oluje, uvek su na stolu i neke druge teme koje izazovu zapaljivu retoriku. Prošle godine bila je to zabrana predsedniku Srbije da poseti Jasenovac, a onda u oktobru i odluka o zabrani uvoza ruske nafte u Srbiju.

„Hrvatska politika jeste prema Srbiji, jeste politika koja je mešavina loših namera i komleksa, ovo je ustaška politika, gde god je moguće napakostiti Srbiji, eto Hrvatske“, rekao je početkom oktobra 2022. Aleksandar Vulin.

Pridružila mu se i premijerka Ana Brnabić:

„Ovo je otovreni akt neprijateljstva Hrvatske prema Srbiji, Hrvatska se pokazala otvoreno kao neprijateljska zemlja Srbiji“.

Kako bi odnosi otoplili, zvaničnici obe države najpre bi morali da promene verbalni narativ u javnosti, poručuje profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović. Kaže i da, uprkos svemu, normalizacija odnosa, nije isključena.

„Ti će odnosi, naravno, biti pre svega fokusirani na interese, a ne na neke emocije ili na neki osećaj posebne bliskosti koji zapravo tu ne postoji, mislim da se sada vidi i u Srbiji da je Hrvatska vrlo odmakla u smislu svoje spoljne političke snage i pozicije i toga su svesni naravno i u Zagrebu, tako da postoji jedna opasnost ovde, a to je da Hrvatska zaključi da ne mora dalje se angažovati u razgovoru sa Srbijom zato što je ona sada zemlja duboko integrirana u zapadne strukture, ona je jedna od 15 zemalja koje su i u NATO-u i u EU i šengen zoni“, kaže Jović.

Između Beograda i Zagreba mnogo je nerešenih pitanja među kojima su – nerešena i nedefinisana granica na Dunavu, status izbeglih i raseljenih ljudi koji uglavnom žive u Srbiji, pitanja nestalih i pitanja imovine.