in

“Persona non grata” je slika vremena u kojem živimo

“Godinama sam imala želju da sa N1 stigne taj poziv. I desilo se, posredno, preko TV Nova koju i dalje, u duši, smatram svojom televizijom. Želela sam da puno radim i da u tome uživam. Da budem deo idealnog tima koji sam gledala od jutra do večeri. To sam i dobila”, ističe Nataša Miljković, autorka emisije “Persona non grata”.

Jedno od zaštitnih lica N1 televizije, ime koje je sinonim za profesionalno novinarstvo, u razgovoru za Danas govori o autorskoj emisiji, vremenu koje je provela na javnom servisu, kad se odlučila za novinarski poziv i zašto je odabrala da bude deo tima N1.

Odgovarajući na pitanje šta ju je inspirisalo da osmisli emisiju „Persona non grata„, Miljković kaže da je to bila davna ideja za segment Jutarnjeg programa, još dok je radila na RTS.

„Namenjena je bila svima onima koji su bili antiheroji, koji su izazvali buru ili bes u javnosti. Razumljivo, polazila sam od toga da bi na RTS dolazili svi, vlast, opozicija, intelektualci… Međutim, toliko se toga promenilo da je ‘Persona’ postala slika vremena u kojem živimo. Oni koji pristanu da dođu, uglavnom su žrtve sramnih hajki sa nacionalnih frekvencija, naslovnih strana, konferencija za medije. Te hajke su fenomen po sebi“, ističe ona.

Dodaje da oni koji ne prihvate poziv, jesu oni koji odlučuju o nama i našim životima.

„Njihovi načini vladanja, ponašanja, govora, to je opet politički i društveni fenomen. Jer mi smo ih izabrali, a naši izbori govore najviše o nama“, smatra Miljković.

Na pitanje da uporedi vreme kada je počinjala da radi na javnom servisu sa onim kada je morala da ode odatle, Miljković naglašava da je RTS „preveliki sistem“.

„Izabereš ljude sa kojima sarađuješ, razgovaraš, izabereš taj mali svet oko sebe, ali oko tebe je okruženje koje prezire što si tu gde jesi, licitira iznosom plata, optužuje te za sve. Ako bih poredila početak i moj kraj, reći ću vam ovo: u jednoj od emisija ‘Ključ’, na temu ubistava novinara, u istom studiju sedeli su Dragoljub Žarković, Dušan Mihajlović, Zoran Cvijanović, Nebojša Medojević. Možete li danas da zamislite nešto slično?“, upitala je Miljković.

Ističe da joj neke kolege sa RTS-a veoma nedostaju, naglašavajući da „ima sjajnih kolega i prijatelja tamo“.

O tome kad i zašto je odlučila da svoju karijeru nastavi na N1 televiziji, Miljković odgovara: „Davno, još pre pet-šest godina, jedan novinar me je pitao koji mi je kanal na daljinskom memorisan pod brojem jedan. Rekla sam mu da me dugo neko nije nešto intimnije pitao. Naravno da je bio N1. Godinama sam imala želju da sa N1 stigne taj poziv. I desilo se, posredno, preko TV Nova koju i dalje, u duši, smatram svojom televizijom. Želela sam da puno radim i da u tome uživam. Da budem deo idealnog tima koji sam gledala od jutra do večeri. To sam i dobila“.

Upitana da trenutnu situaciju na medijskoj sceni u Srbiji opiše nazivom filma, Miljković je odgovorila – „Dežurni krivci“, dodavši da smatra da nema potrebe za dodatnim objašnjenjem zbog čega je odabrala baš taj naslov.

Nataša Miljković navodi da je odrasla uz oca novinara i gledala ga kako obavlja častan, važan posao.

„Kroz kuću su mi prolazile legende novinarstva. Gledala sam ih kako putuju po svetu, kako su dočekivani uz poštovanje. Ali, ko mi je tada rekao da te zemlje neće više biti i da će sa njenim slomom i ugled ove profesije otići u paramparčad“, kaže ona.

Odgovarajući na pitanje šta propuštaju oni građani do kojih ne dopire signal N1 televizije, Miljković kaže da je njen kolega Petar Gajić to najbolje pokazao u nedavnom dokumentarcu „Operator umova„.

„Propuštaju drugu sliku svega. Pa i sopstvenih života“, zaključila je Nataša Miljković.