admin
Svedok Rustem Mustafa potvrdio je na haškom procesu bivšem komandantu OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za zločine na Kosovu i u Albaniji, da je OVK 1998-99 pritvarala sve “koji su se protivili njenoj oslobodilačkoj misiji”.Mustafa zvani Remi, koji je u to vreme bio zapovednik OVK u operativnoj zoni Lab kod Podujeva, posvedočio je da su Albanci, Srbi i drugi bili pritvoreni na više mesta u zoni pod njegovom komandom.
Tači i članovi Glavnog štaba (GŠ) OVK Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi) optuženi su za zločine nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvoreničkih centara OVK na Kosovu i u Albaniji.
Mustafa je izjavio da protiv pritvorenih, kojih je u njegovoj zoni bilo „ne više od 100“, nije vodjen nikakav pravosudni postupak, tojest da nisu bili ni za šta optuženi, niti im je bila data prilika da se brane.
Sugestiju tužiteljke Kler Loson (Clare Lawson) da je pritvaranje osoba proglašenih za „kolaborante“ sa srpskim vlastima bilo „politika GŠ OVK“, Mustafa je prvo negirao.
Suočen sa svojim ranijim izjavama i dokumentima vrha OVK, Mustafa je potom prihvatio kao tačno da je GŠ OVK davao „instrukcije“ da se „kolaboranti“ pritvaraju.
Mustafa je izbegavao da potvrdi da je razgovarao sa članovima GŠ OVK o pritvaranju „kolaboranata“ sve dok mu zastupnica optužbe nije citirala da je to ranije sam izjavio tužiocima.
Tvrdio je da su na tom sastanku, kao članovi GŠ OVK, „verovatno“ bili optuženi Krasnići i Ram Buja, a da se ostalih imena ne seća.
Svedok je potvrdio i da je tada dobio „pisano naređenje“ GŠ OVK da se pritvore svi za koje se sumnja da se protive „oslobodilačkoj misiji“ te albanske paravojske.
To naredjenje, Mustafa je, kako je rekao, preneo svojim potčinjenima.
U operativnoj zoni Lab pod njegovom komandom, pritvori su bili u selima Bajgora,Lapaštica i Potok, a za njih su bili zaduženi pripadnici vojne policije, potvrdio je Mustafa, koji je izjavio i da je sam video pritvorenike.
Prema optužnici, na tim lokacijama pripadnici OVK su počinili ratne zločine nad pritvorenicima.
Ti ljudi su, kako je Mustafa opisao, bili pritvarani na osnovu informacija iz njihovih sela ili iz drugih izvora da se protive OVK ili da sarađuju sa srpskim vlastima.
„Nije bilo nikakvog procesa, ni sudija… Oni su bili pritvarani da ne bi ugrozili OVK i njenu oslobodilačku misiju…Pritvor bi trajao dok ne prođe rizik po vojsku“, rekao je svedok.
Mustafa je posvedočio i da je bio „u redovnom kontaktu sa GŠ OVK“, koji je u avgustu 1998. „odobrio“ njegovo imenovanje za komandanta operativne zone Lab.
To se dogodilo tokom posete Krasnićija i drugog člana GŠ OVK Bislima Zirapija (Zyrapi) toj operativnoj zoni, tvrdio je Mustafa.
Pošto ga je tužiteljka podsetila da su njegovu operativnu zonu tada posetili i Tači i Seljimi, svedok je to prihvatio, uz opasku da sa njima nije razgovarao.
Na isti način, Mustafa je potvrdio i da je od GŠ OVK dobio disciplinske propise.
On nastavlja svedočenje, za koje su tužioci zatražili 12 radnih sati.
Mustafa je 2015. na Kosovu bio pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad kosovskim Albancima.
Optužnica Tačija (54), Veseljija (55), Seljimija (52) i Krasnićija (72) tereti za zlodela počinjena u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Tužioci su objavili identitete 75 žrtava, od kojih je 51 bila srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom.
Identiteti još 25 žrtava biće obelodanjeni tokom procesa.
U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima proglašenim za „izdajnike“, „špijune“ i „kolaborante“ sa srpskim vlastima.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.
Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.
Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.