in

Održana konferencija u Novom Sadu o ratu u Ukrajini

U okviru projekta „Srbija 2030“ u Novom Sadu održan je drugi panel na kome se razmatrao najaktuelniji izazov pred kojim se Srbija trenuntno nalazi – “agresija Rusije na Ukrajinu, borba protiv ruske propagande, moguće posledice ovog sukoba na Srbiju i na region, kao i uloga koju imaju mediji u istinitom i pravovremenom obaveštavanju građana o ratu u Ukrajini”, saopštili su organizatori.

Kako je navedeno, na panelu su govorili Oleksandar Aleksandrovič, ambasador Ukrajine u Srbiji, Bohdan Ferens, predsednik SD „Platforme“ koji se uključio direktno iz Ukrajine, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, istoričar Milivoj Bešlin, predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov i predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović.

Aktivista i predsednik SD „Platforme“ iz Ukrajine Bohdan Ferens se uključio direktno sa terena iz Ukrajine i naglasio da je situacija u Ukrajini izuzetno teška i u humanitarnom i u bezbednosnom smislu, i da se radi i o borbi između totalitarizma i vrednosti slobode i ljudskih prava. On je upozorio na to da ruska strana pokušava da potisne deo Ukrajinaca u Rusiju i da su građani Ukrajine veoma zahvalni na svoj pomoći koja stiže u Ukrajinu, pre svega iz susednih zemalja, poput Poljske i Mađarske, ali i Nemačke, čija je pozicija bila vrlo delikatna. Ferens je naglasio da je jedno od osnovnih oružja Rusije propaganda i da su borba protiv propagande i borba da se čuje istina o stvarnom stanju stvari od izuzetnog značaja.

Balša Božović, predsedik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, ocenio je da su solidarnost i zajednički aktivizam važni u ovako teškim trenucima i da je ključno građanima objasniti šta je propaganda, a šta istina, stoji u saopštenju.

Kako se dodaje, ambasador Ukrjaine u Srbiji Aleksandrovič je ocenio da Ukrajina nikada neće odustati od svog osnovnog cilja, a to je potpuno povlačenje ruskih snaga sa teritorije Ukrajine. On je naglasio da je svaka pomoć dragocena, kao i organizovan prihvat izbeglica u Srbiji i izrazio zadovoljstvo zbog toga što je Vlada Srbije organizovala ovaj prihvat.

Istoričar Milivoj Bešlin dao je istorijski kontekst agresije Rusije na Ukrajinu i konstatovao da Ukrajina nije predstavljala nikakvu opasnost po Rusiju i povukao paralelu sa napadom na Čehoslovačku 1968. godine. On je napad Rusije na Ukrajinu protumačio kao napad na ideju da su demokratija i liberalizam mogući u jednoj velikoj pravoslavnoj slovenskoj zemlji. Ocenio da je Ukrajina i jednim i drugim Majdanom dokazala da može da se demokratizuje i da gradi građansko i pluralno društvo, da može da ima slobodne izbore i medije i da je Kremlj jedino u tome mogao da vidi bilo kakvu opasnost.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da smo “svedoci dugogodišnjeg malignog uticaja Rusije na ovom području i neprekidnih pokušaja da se situacija u regionu destabilizuje”, navodeći Crnu Goru kao trenutno najveću žrtvu tog pogubnog ruskog uticaja.

On je rekao da je propušteno više od četvrt veka da se Bosna i Hercegovina učini funkcionalnom državom i servisom građana i da zabrinjava činjenica da je bilo potrebe da se pojačaju snage EULEX-a. Kada je u pitanju Kosovo, Popov je upozorio na događaje od pre nekoliko dana i krizom koja je nastala oko organizovanja izbora na Kosovu i rekao da je u pitanju opasan igrokaz u kom svi akteri imaju svoje interese, a da će definitvne žrtve biti Srbi na Kosovu.

Sve najvažnije informacije pratite na stranici RAT U UKRAJINI.