NIKOLA TESLA: Veoma je moguće da smrt nije kraj!

NIKOLA TESLA: Veoma je moguće da smrt nije kraj!

Tesla se smatra jednim od najsjajnijih ljudi svih vremena. Teslin rad omogućio je razvoj moderne elektrotehnike. Njegovi izumi bili su više od jednog veka ispred svog vremena. Tesla je znao kako da promeni stvarnost uz pomoć svesti. O njemu još uvek postoje legende.

On je bio genije koji je znao kao da promeni stvarnost:

1. Dejstvo i najmanjeg stvorenja dovodi do promena u čitavom univerzumu.

2. Moj mozak je samo prijemni uređaj. U svemiru postoji određeno jezgro iz kojeg crpimo znanje, snagu, inspiraciju. Nisam proniknuo u tajne ovog jezgra, ali znam da ono postoji.

3. Ne trebaju mi modeli, crteži, eksperimenti. Kad mi ideje padnu na pamet, u mašti počinjem da gradim uređaj, menjam dizajn, poboljšavam ga i uključujem. I potpuno je svejedno da li uređaje testiram u svom umu ili u radionici – rezultati će biti isti.

4. Da li znate izraz „ne možeš skočiti preko glave“? To je zabluda. Čovek može sve.

5. Velike misterije našeg postojanja tek treba da se reše, veoma je moguće da ni smrt možda nije naš kraj.

6. Najviši cilj ljudskog razvoja je potpuna dominacija svesti nad materijalnim svetom, upotreba sila prirode za zadovoljavanje ljudskih potreba.

7. Život je i uvek će biti jednačina koja prkosi rešenju, iako sadrži nekoliko poznatih faktora.

8. Savremeni naučnici duboko razmišljaju umesto da razmišljaju jasno. Da biste jasno razmišljali, morate imati zdrav um i možete duboko razmišljati, čak i ako ste potpuno ludi.

9. Ovo je problem za mnoge pronalazače: nedostaje im strpljenja. Nedostaje im volje da rade nešto polako i jasno, u svojim mislima, tako da osete kako će tačno funkcionisati. Žele da isprobaju prvu ideju koja im padne na pamet, a kao rezultat toga troše mnogo novca i puno dobrog materijala, samo da bi empirijski utvrdili da rade u pogrešnom smeru. Svi mi grešimo i najbolje je da greške pravimo u mislima, pre nego što ih materijalizujemo.

10. Naš svet je uronjen u ogroman okean energije, letimo u beskrajnom svemiru sa neshvatljivom brzinom. Sve se vrti okolo, kreće se – sve je energija. Suočeni smo sa zastrašujućim zadatkom – pronaći načine za izvlačenje ove energije. Tada, izvlačeći je iz ovog neiscrpnog izvora, čovečanstvo će krenuti napred džinovskim koracima.

11. Širenje civilizacije može se uporediti sa vatrom: prvo je to slaba varnica, zatim treperavo svetlo, a zatim moćan plamen, obdaren brzinom i snagom.

12. Koliko ljudi me je nazvalo sanjarom, kako se naš zaluđeni svet rugao mojim idejama. Vreme će nam suditi.

13. Svako bi trebalo da svoje telo smatra neprocenjivim poklonom onih koje voli pre svega, veličanstvenim umetničkim delom. Neopisiva lepota, misterija koja leži u dizajnu ljudskog postojanja toliko je suptilna da je čak i reč, dah, pogled, čak i misao mogu oštetiti. Neurednost koja umnožava bolesti i smrt nije samo autodestruktivna, već i neverovatno nemoralna navika.

14. U neprekidnoj samoći, um postaje oštriji. Ne treba vam velika laboratorija da biste razmišljali i izmišljali. Ideje se rađaju u odsustvu uticaja na um spoljašnjih uslova. Tajna same kreativnosti. Ideje se rađaju u samoći.

15. Ne postoji ništa što bi više moglo privući pažnju čoveka i zaslužilo da bude predmet proučavanja od prirode. Razumeti njen ogromni mehanizam, otkriti njene kreativne snage i znati zakone koji njome upravljaju najveći je cilj ljudskog uma.

16. Neće biti veliko zlo ako učenik zaluta; ako veliki umovi greše, svet skupo plaća njihove greške.

17. Ako bih se suočio sa teškim zadatkom, navalio bih na rešavanje istog iz dana u dan. Ovako sam vežbao dan za danom, od jutra do mraka. U početku je bio potreban snažan mentalni napor protiv sklonosti i želja, ali kako su godine prolazile, ova protivrečnost je slabila i konačno su moja volja i želja postale jedno te isto. U tome je tajna mog uspeha.

18. Intuicija je nešto što je ispred našeg znanja. Naš mozak bez sumnje ima vrlo osetljive nervne ćelije, što nam omogućava da osetimo istinu, čak i kada još uvek nije dostupan za logičke zaključke ili druge mentalne napore.

19. Paradoksalno je, ali ipak je tačno kada kažu da što više znamo, to postajemo neuki u apsolutnom smislu, jer tek kroz prosvetljenje počinjemo da shvatamo svoja ograničenja.

20. Naši nedostaci i naše vrline su nerazdvojni, poput snage i materije. Ako se odvoje, ta osoba više ne postoji.

21. Nijedna zajednica ne može postojati i razvijati se bez stroge discipline.

22. Mozak ne vodi stalnu evidenciju, ne akumulira znanje. Znanje je nešto slično odjeku kojem je potrebno prekidanje tišine da bi se pozvalo u život.