in

NATO nikad nije bio snažniji

Viceadmiral Kurt Renšo (Curt Renshaw) sa američkog nosača aviona “Hari Truman” (USS Harry S. Truman) govorio je ekskluzivno za N1 Zagreb i komentarisao ulogu NATO-a, ali se dotakao i krize u Ukrajini. Ovo je prvi put nakon “Hladnog rata” da je američki nosač aviona stavljen pod zapovedništvo NATO-a. Renšo kaže da je to važno i da se nije dogodilo slučajno, već da su pripreme za to trajale godinama.

Već ste gotovo dve nedelje u Jadranskom moru, sprovodite misije na moru i u vazduhu u okviru vežbe NATO-a „Neptune Strike 2022“. Sve su oči uprte u Ukrajinu. Koju poruku trenutno šaljete saveznicima?

Saveznicima, barem s vojne strane, šaljemo sledeću poruku: NATO savez nikad nije bio snažniji. Naša sposobnost da se prebacimo sa američke kontrole na zapovednu strukturu NATO-a dokazuje koliko je ova organizacija agilna i koliko blisko svi sarađujemo. Tokom vežbe „Neptune Strike 2022“ sarađivali smo s 21 zemljom partnerom u okviru NATO-a. Mislim da je vrlo impresivno što smo se toliko brzo prilagodili i, ponavljam, dokazuje koliko je Savez snažan.

Dakle, bude li potrebno, trenutno možete delovati?

Možemo trenutno delovati. Jedna od najvećih prednosti udarnih grupa nosača naša je izuzetna agilnost, možemo se kretati svuda po moru, naši avioni mogu uzleteti s bilo kojeg mesta na moru. “Plug and play” informatički je termin, ali i na nas se može primeniti, možemo se priključiti koalicionim snagama bilo gde na svetu.

Možete li nam više reći o konkretnim ishodima vežbe Neptune Strike 2022?

Ishodi su upravo oni koje sam već spomenuo: mogućnost da sarađujemo s 21 partnerom u NATO-u. Imali smo mogućnost da delujemo na moru s Hrvatskom ratnom mornaricom, između ostalih. Isto tako, bili smo u mogućnosti koristiti se hrvatskim vazdušnim prostorom, ali zapravo smo mogli da letimo širom Evrope, da se uključimo i u tu mrežu. Poprilično smo zadovoljni što smo imali priliku da sarađujemo sa svim tim partnerima.

Možete li nam detaljnije objasniti što tačno znači “spremnost NATO-a” i kako se demonstrira?

“Spremnost NATO-a” odnosi se na naše sposobnosti u pogledu pomorske bezbednosti, na spremnost da možemo odbraniti naše zemlje partnere. Dakle, što više sarađujemo, to dolazi do većeg nivoa integracije kolektivne snage i sposobnosti svake zemlje.

Više je puta istaknuto da je ovo prvi put nakon hladnog rata da je američki nosač aviona stavljen pod zapovedništvo NATO-a. Zašto je to toliko važno?

Smatram da je važno zato što pokazuje da, iako postoje različiti prioriteti širom sveta, udarne grupe nosača aviona NATO-a obučene su i spremne da deluju bilo gde i u bilo kojem trenutku. Vrlo je impresivno što je NATO uspeo da glatko preuzme zapovedništvo nad nama. To se nije dogodilo slučajno, već niz godina traju pripreme. Izveli smo vojnu vežbu u oktobru, nekih nedelju dana sarađivali smo s NATO-om, u slučaju da se dogodi ovakvo što. Nismo znali da će se dogoditi tako brzo.

Samo kako bismo bolje shvatili, je li nakon ove vežbe vaš brod sada opet pod zapovedništvom SAD-a ili kako to funkcioniše?

Trenutno smo opet pod zapovedništvom SAD-a. Nadređeni mi je komandant Šeste flote i zapovednik Pomorskih snaga SAD-a u Evropi. Dakle, ponavljam, spremni smo delovati gde god moramo. Smatram da to odražava agilnost ove udarne grupe i što je još važnije, agilnost naše posade da deluje u svim uslovima.

Dakle, ovog trenutka zavisite od odluka američkog ministra odbrane?

Američko ministarstvo odbrane odlučiće gde ćemo delovati.

Možete li nam reći što je u ovom trenutku sledeći korak?

Pokušavamo da ne govorimo o svom operativnom delovanju. U poslednje je vreme situacija veoma dinamična. Kao što možda znate, u decembru smo bili raspoređeni na Bliski istok, ali ministar odbrane odlučio je da ćemo za sada delovati na Sredozemlju. Ne možemo govoriti o tome gde idemo dalje, ali spremni smo da odemo bilo gde.

Gde god ste potrebni?

Upravo tako!

U vežbi su učestvovala dva hrvatska broda. Kako su oni obavili taj posao? Hrvatska je članica već 13 godina.

Hrvatska nam je već 13 godina sjajan partner i mislim da su obavili spektakularan posao. Doista ohrabruje što svaka članica NATO-a poseduje nešto malo drukčije što nudi Savezu. Učestvovanje ovih brodova bilo je vrlo dobrodošlo i mislim da je svima bilo na obostranu korist. Isto tako, mogućnost da delujemo u vazduhu uz združenu taktičku kontrolu leta bila je vrlo impresivna.

Postavila sam vam ovo pitanje jer hrvatska javnost na NATO katkad i dalje gleda kao na nešto što je izvan zemlje i sistema, ali u ovom smo trenutku vrlo integrisani?

Sistem je izuzetno integrisan! Zapravo, malo sam se i iznenadio gledajući unazad, imamo tako dobar odnos s Hrvatskom da se čini kako smo već dugo partneri, a NATO aspekt uvek osnažuje to partnerstvo.

Karakteristike ovog broda su izvanredne: 90 aviona, više od 5000 članova posade, od ljudi zaduženih za nuklearni reaktor do održavanja… Kako vodite takvu ekipu, što vam je u tom pogledu najvažnije?

Kao prvo – ovu je ekipu lako voditi jer su svi motivisani, vrlo dobro obučeni i izuzetno dobri u svom poslu. Meni je najvažnije uskladiti sve različite aspekte operacija. U tome mi pomaže zapovednik broda, i sami ste ga upoznali, ima izuzetnu odgovornost. Imam zapovednike zadužene za protivvazdušnu odbranu i različite vrste borbenih delovanja.

Radi se o velikoj strukturi?

Tako je. Za mene je ključno da budu integrisani, a i kako sam rekao, njihova motivacija nikad nije upitna.

Posada je na neki način nagrađena uplovljavanjem u splitsku luku. Kakve su povratne informacije, kako komentarišu grad i ljude?

Vrlo su uzbuđeni! Većina članova naše posade pre ove ture nije bila na otpustu u luci. Ovo je naša druga poseta luci, uzbuđeni su zbog upoznavanja drugih kultura. Konstantno su na mobilnim telefonima, razgovaraju sa svojim porodicama, govore im gde su i šta rade. Mislim da je ovo za njih vrlo pozitivno iskustvo.

Koliko su dugo bili na brodu pre otpusta?

Prošli put smo pristali početkom januara u Grčkoj. Dakle, prošlo je nešto više od mesec dana.