admin
Meteorološkinja Milica Tadić izjavila je gostujući u Novom danu da je u meteorologiji najteže prognozirati izmaglicu, odnosno maglu. “Jako je teško prognozirati maglu i kada će ona ‘da se podigne’. Mi mislimo da se vazduh zagreva od sunca, a zapravo se tlo zagreva od sunca i onda se od tla zagrevaju prizemni slojevi atmosfere. Kada imamo maglu, i kada se zagreje prizemni sloj, magla ispari, a mi kažemo da se ‘podiže’. E sada, u kom momentu će se zagrejati tlo, da bi magla isparila, to je jako teško precizirati. I sa tim najviše muke imaju meteorolozi koji rade na aerodromu”, kazala je ona.
Podsetimo, meteorolozi proslavljaju svoj dan. Od 1961. godine, svakog 23. marta obeležava se Svetski dan meteorologije. Inače, sama nauka je počela da se razvija početkom 20. veka.
„Sedamdesetih i osamdesetih godina smo imali mnogo manje vremenskih nepogoda, ali mnogo više ljudskih žrtava. Sada je situacija promenjena. Zbog klimatskih promena imamo mnogo više i jače vremenske nepogode, ali je broj ljudskih žrtava zbog sistema za rane najave i za rana upozorenja drastično smanjen. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, svaki treći stanovnik na planeti nema pristup tim sistemima za rano upozoravanje“, navodi Tadić.
Dodaje da zbog toga ovogodišnji Svetski dan meteorologije ima temu “Rana upozorenja i rane akcije”.
“Na ovaj način želi da se apeluje da ljudi treba da se više informišu i da više slušaju meteorološke najave. S druge strane, postoje i intenzivne vremenske nepogode koje treba da se prate iz sata u sat. Na primer, kada se radi o jakim pljuskovima, ili ciklonima koji pogađaju određena područja. Oni treba da se prati vremenska prognoza iz sata u sat”, kazala je Tadić.
Prema njenim rečima, korona je pokazala da je slična sa klimatskim promenama. Ukoliko se štitimo i čuvamo, u oba slučaja možemo da sačuvamo sebe i svet oko sebe.
“Ako svi nosimo maske, možemo nešto da uradimo i da se zaštitimo. Isto je tako sa klimatskim promenama i sa zaštitom životne sredine”, istakla je meteorološkinja N1.
Upitana o obaranju temperaturnih rekorda na Južnom i Severnom polu, ona je je rekla da su na tim tačkama zemlje temperature bile više u proseku čak za 40 stepeni od uobičajenih.
“Na Južnom polu je zabeležena temperatura od -12, to je za te predele užasno toplo. To bi bilo isto kao kada bi u Beogradu, u martu, umesto prosečnih 12, merili 52 stepena”, objašnjava Tadić i dodaje da će svi ljudi, ukoliko se nešto drastično ne promeni, osetiti posledice toga.
Ona je navela da prilikom izrade vremenske prognoze nisu dovoljni samo podaci vezani za jedan grad, već su potrebni podaci iz svih okolnih mesta, kako bi se tačno uradila prognoza.
“Mora da postoji ta globalna mreža pokrivenosti sa podacima. Iz te potrebe je i osnovana Svetska meteorološka organizacija”, naglašava Tadić.
Ona je potom pojasnila način dnevne izrade vremenske prognoze.
“Pitaju me kada smo na izletu: ‘Ajde, pogledaj i vidi šta će biti? Kako ne znaš kad pogledaš u nebo, kakvo će vreme biti’? Pa, nije to baš toliko jednostavno. Naime, mi gledamo u kompjutere. To je jedan sistem, globalna mreža, koja je pokrivena podacima, i gde mi moramo da imamo podatke iz svake tačke na kugli zemaljskoj, da bismo mogli da prognoziramo kako će to da se odvija u budućnosti. Imamo trenutne podatke o temperaturi, pritisku, vetru, a poznato je i kako se te veličine menjaju kroz vreme i prostor. Znači, možemo da napravimo neku prognozu, i da kažemo da će za tri sata ili tri dana biti ‘takvo i takvo vreme'”, napominje ona i dodaje da prognoza od 30 dana nije pouzdana.
“To spada u dugoročne i sezonske prognoze, i tu ne možemo da kažemo kakvo će vreme biti, na primer, 25. jula”, precizira ona.
Tadić je navela da pravljenje vremenske prognoze za program zavisi od vremenske situacije.
“Moj posao i moje radno vreme zavise od vremena. Kada se dešava neka promena, i kada dolazi do naoblačenja, onda je to temeljan rad i treba dosta vremena. A danas, i narednih dana je vreme kada ne znate šta da stavite u prognozu. Prijatne su temperature, sunčano je i izvesno je da će narednih pet dana da bude ovako”, istakla je Tadić.
Međutim, u pojedinim terminima vremenski opseg prognoze kada može da se tvrdi kakvo će vreme biti se razlikuje od perioda u godini.
“Proleće je najpromenljivije, i već nakon tri dana prognoze gube tačnost”, zaključuje Tadić.