in

Meštani: Obojena reka, zagađen vazduh, bolesti u Popovcu, a nadležni

Godinama traje bitka meštana Popovca i ekologa za zdravu životnu i sredinu i čist vazduh, ali umesto toga i dalje dobijaju samo probleme sa zdravljem, kuće pune prašine i ignorisanje nadležnih institucija kojima se konstantno obraćaju za pomoć. Selo kod Paraćina, umesto po zdravoj hrani koju proizvode poljoprivrednici plodnog Pomoravlja, postalo je poznato kao još jedna “crna tačka” na ekološkoj mapi Srbije, ali i po industrijskom postrojenju u koje ekolozi i upiru prstom kad je reč o zagađenju – Cementari, nekada poznatoj po imenu Holcim, a danas – Moravacem.

Meštani i ekolozi, naime, u izjavama za portal N1 tvrde da je upravo cementara glavni uzrok zagađenja vazduha susprendovanim PM česticama, ali i zemljišta arsenom, kadmijumom i olovom. O povećanom zagađenju imaju i dokaze – dokumente koje su nam dostavili, ali i one koji su dostupni javnosti, a u pitanju su merenja koja objavljuje državna Agencija za zaštitu životne sredine. Pored toga, pozivaju se na još jedan „državni izveštaj“, publikaciju „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“, od 2020. godine u kojoj je zbog cementne industrije Popovac svrstan u industrijski zagađene lokalitetete. Pored „papirnatih“ imaju, kažu i materijalne dokaze – snimke reke Crnice obojene u neprirodno plavu, gotovo ljubičastu boju, nameštaj u kućama zasut prašinom, zdravstvene kartone u kojima dominiraju bronhitis i respiratorni problemi.

Pitali smo zato kompaniju Moravacem da li su strahovanja meštana da rad te kompanije najviše zagađuje mesto osnovana. Pitali smo i da li je nadležna inspekcija bila u cementari i ako jeste šta je zaključeno, kao i šta je sve cementara Moravacem uradila da bi se poštovali ekološki propisi u radu fabrike i da bi se sprečilo emitovanje štetnih materija u životnu sredinu. Zanimao nas je i odgovor na pitanje, budući da pored povećanih vrednosti PM 10 i PM 2,5 čestica u vazduhu, ekološka udruženja strahuju da se u procesu spaljivanja guma u cementari u sredinu oslobađaju i arsen, dioksini i furani, da li raspolažu adekvatnim filterima koji sprečavaju emitovanje štetnih materija? I dobili smo ovakakav odgovor:

„Kompanija Moravacem je posvećena poslovanju na ekološki odgovoran način u svim svojim operacijama i podleže redovnom nadzoru od strane Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, kako bi se obezbedila puna usklađenost sa svim dozvolama, licencama i zakonima o zaštiti životne sredine.

Moravacem je primenila niz mera najboljih praksi i investirala u korišćenje najnovijih, najsavremenijih tehnologija za kontinuirano praćenje i smanjenje emisija.

Jedna od takvih mera je upotreba alternativnih goriva, što je proverena tehnologija, ujedno bezbedna i standardna praksa, koja se primenjuje u fabrikama cementa širom Evrope već više od 35 godina, sa jasnim ekološkim prednostima, uključujući smanjenu zavisnost od fosilnih goriva, kao i niže emisije”.

To je navedeno u saopštenju kompanije “Moravacem” na pitanja N1. Odgovore na pitanja vezana za ovaj problem pre više od nedelju dana poslali smo i resornom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, ali odgovor još nismo dobili.

Izvor : Čitalac N1

“Ako laže koza, ne laže rog…”

Ekološki aktivista Vladan Vugdelija za portal N1 kaže da je problem što do sada niko nije identifikovao cementaru kao glavni problem koji izaziva zagađenje u gradu, ali da na to ukazuje naznaka da se radi o PM česticama za koje je normalno da ih ima u većim koncentracijama tokom zime nego tokom leta, jer su njihov izvor individualna ložišta. Međutim, u Popovcu je 2020. godine zabeležen veći broj prekoračenja preko leta, nego tokom zime što znači da je izvor prisutan tokom cele godine, navodi Vudgelija za N1.

On ističe da je Paraćin treći grad po zagađenosti u Srbiji, posle Novog Pazara i Valjeva, ali da je za razliku od ta dva grada koji imaju probleme tokom grejne sezone, u njemu zagađenje prisutno tokom cele godine.

Budući da nema zvaničnih podataka ni o izvoru zagađenja, ni o šteti po zdravlje građana, Vugdelija ističe da je opštini, i prošloj i novoj vlasti, uputio zahtev za formiranje zelenog saveta opštine zbog bolje komunikacije između opštine i građana, ali da to telo do danas nije formirano.

Vugdelija i drugi ekološki aktivisti iz mesta dostavili su nam i analizu ekološke situacije u Popovcu koja je rađena na osnovu podataka Agencije za životnu sredinu.

Prema tim podacima, koje je objavila i Nacionalna ekološka asocijacija, merna stanica u Popovcu je tokom 2021. godine zabeležila 130 prekoračenja dnevne granične vrednosti suspendovanih čestica PM 10, 2020. godine bilo ih je 83, a tokom 2019. – ukupno 37. Inače, dozvoljeno je 35 takvih prekoračenja godišnje.

U Popovcu broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti u toploj sezoni (kada nema grejanja), april – septembar iznosi čak 44 odsto od ukupnog broja dana.

“U prvih 10 mesta po zagađenju PM česticama (bez Popovca) broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti PM 10 ne prelazi 10 odsto ukupnih dana, a tri mesta čak i nemaju nijedan dan prekoračenja”, navodi se u analizi ekoloških udruženja i dodaje:

“Upoređujući preporučene dnevne vrednosti SZO za čestice PM 2,5 sa onim izmerenim koncentracijama PM 2,5 u Popovcu, čak 232 dana vrednosti su bile veće od preporučenih: meštani Popovca su dve trećine vremena u 2021. godine udisali prekomerno zagađen vazduh česticama PM2,5. Upoređujući preporučene dnevne vrednosti SZO za čestice MP 10 sa onim izmerenim u Popovcu, čak 152 dana vrednosti su bile veće od preporuičenih – meštani Popovca udisali su polovinu 2021. prekomerno zagađen vazduh tim česticama. Primenom standarda kvaliteta vazduha EU, od ukupno 309 dana koliko je merna stanica bila u funkciji, meštani su 130 dana udisali vazduh u kategoriji loš zbog prekomerne zagađenosti PM 10, odnosno 100 dana zbog prekomerne zagađenosti PM 2,5”.

Ekolozi se pozivaju i na godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine.

I na osnovu tog izveštaja, vazduh u Popovcu je 2020. godine bio prekomerno zagađen zbog prisustva suspendovanih čestica PM10.

“Imajući u vidu da ukupnim emisijama PM10 najviše doprinose individualna ložišta (51 odsto), obično su srednje vrednosti koncentracija PM10, veće u hladnoj nego u toploj polovini godine. Međutim, u Popovcu je tokom letnje sezone srednja vrednost koncentracija PM10 bila veća od srednje vrednosti koncentracija u zimskom periodu, vrednosti u toploj sezoni su bile veće i od godišnje granične vrednosti a zabeležen je i veći broj dana sa prekoračenjem u toploj sezoni. Sve ovo govori da su visoke koncentracije PM10 stalno, tokom cele godine, prisutne u vazduhu i da to zahteva da se posebna pažnja obrati toploj polovini godine, odnosno izvorima zagađenja koji dovode do ovako velikih vrednosti”, ukazuju ekolozi.

Dodaje se i da se godišnji izveštaj bavio i emisijama azot-dioksida i PM10 u vreme vanrednog stanja, polazeći od pretpostavke da će organičenje kretanja usloviti promenu, odnosno smanjenje zagađenja poreklom od saobraćaja. “Međutim, u Popovcu je srednja vrednost azot- dioksida i PM10 u vreme vanrednog stanja bila veća nego u istom periodu 2019. godine”, navodi se u izveštaju koji nam je dostavio Vugdelija.

Popovac
Izvor : Čitalac N1

Da li se poštuje zakon?

Meštanin i ekološki aktivista Aleksandar Savić za N1 kaže da je srž problema u tome da je opština bila dužna da na osnovu Generalnog urbanističkog plana opštine Paraćin, da se uradi plan detaljne regulacije za naselje Popovac, u kome bi se uzela u obzir i činjenica da je fabrika u naselju, a ne na nekom izdvojenom mestu i tada bi morala da se radi posebna studija uticaja na životnu sredinu, što je ljudima koji su rukovodili tadašnjom fabrikom Holcim nije odgovaralo, tako da plan nije urađen. “Činjenica je da je prvobitni plan da kažem nacrtan, znači da je plaćeno i da je bilo para, samo je, možemo da pretpostavimo razloge, prethodna opštinaska vlast, to zamaskirala”, navodi Savić.

On ističe da je plan detaljne regulacije za Holcim, i sada baza za dozvole za spaljivanje otpada, iako je u suprotnosti sa planom opštine Paraćin iz 2012. godine.

“Da se urade planovi kako propisuje zakon, morala bi da se uradi i posebna studija procene uticaja na životnu sredinu, a da se obavezno uzme u obzir i činjenica da postoji naselje uz postrojenje, a posebno i da postoje i okolna sela, kojih takođe nema u tekstu dozvole”, ističe Savić.

On ukazuje i na još jedan problem – da se, kako tvrdi “šteluju” rezultati merenja zagađenja. Objašnjava da svaka kompanija zagađivač dobija takozvane parcijalne dozvole, a da se ne radi kontinuirano merenje najgorih zagađivača. On ističe i da merenja radi jedna privatna kompanija “Aerolab” i da se u momentu kada se rade merenja “dozira” količina otpada koji se spaljuju i da su merenja onda – uvek u granicama.

Naglašava i da se uopšte ne radi kontinuirano merenje najgorih zagađivača, što su dioksini i furani, koji su nuspojava sagorevanja plastike i guma. U pitanju su, dodaje, izuzetno laki gasovi koji možda ne ugrožavaju direktno Popovac, ali sigurno zagađuju okolna sela koja se nalaze na ruži vetrova.

Kad “merne stanice” polude

“Činjenica je i da ispuštaju u reku sve i svašta, imamo snimke vode plave boje. Po zahtevima meštana rađene su i analize zemljišta ispod dimnjaka cementare i u njemu je nađen arsen, kadmijum i olovo. Na istočnoj strani fabrike neobezbeđeno se drži antracid i petrol koks, u pitanju su najopasnije vrste uglja…To stoji napolju i čim duva košava, merne stanice ‘polude’. Ogromne količine i preko hiljadu jedinica zagađujućih materija bude”, navodi Savić.

“Najgori je jugoistočni vetar, tada ugljenu prašinu raznosi po naselju, u pitanju su antracit i petrol koks koji se čuvaju na otvorenom”, rekao je advokat i ekološki aktivista.

On ističe i da je bitna činjenica da peći za pečenje klinkera nisu projektovane za spaljivanje otpada, jer ne mogu da održavaju konstantnu temperaturu od oko 1000 stepeni C.

Ekološki aktivisti upravo spaljivanje guma u cementari smatraju jednim od najvećih ekoloških problema, a pozivaju se i na izjavu premijerke Ane Brnabić iz 2018. godine, koja je, prilikom posete Kosjeriću, saopštila da u Srbiji nije dozvoljeno spaljivanje komunalnog otpada u cementarama, jer nisu usvojene izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom.

Ona je to rekla povodom protesta, koje je organizovao Ekološki pokret Kosjerića uz podršku opštinske vlasti, na kojima su građani izražavali oštro protivljenje nameri Titan cementare u tom gradiću da u svojim pogonima spaljuje komunalni otpad i da ga koristi kao energent u procesu proizvodnje.

Popovac
Izvor : Čitalac N1

Povodom ovog pitanja oglasila se bila i ekološka organizacija Eko straža, navodeći da cementara u Popovcu za jednu smenu spali pet tona guma. Dodaju da je domaćim cementarama omogućeno da kao alternativni energent godišnje iskoriste oko 25.000 tona automobilskih i traktorskih guma.

“Cementare kada dobiju kaznu to se vodi kao poljoprivredni prestup, a ne kao krivično delo nesavesnog tretmana otpada koje bi prekršiocu donele do pet godina zatvora. Zakoni su dobri, sprovođenje je problem”, naveli su iz Eko straže i dodali:

“Drugi deo jednačine jesu sve te polovne gume, jer nije baš da naše menjamo kad se malo izliže šara. Gume dolaze kao polovna roba iz Nemačke i iz drugih zemalja EU, kojima je jako zgodno da mi uvezemo ovu sirovinu koja ustvari predstavlja otpad. Na žalost sve te već istrošene gume koje se iskoriste ostaju kao vrlo problematična sirovina”.

Meštani u strahu: Prozore uopšte ne otvaramo

Jedan od meštana koji je inisitirao da bude anoniman jer se, kako kaže, plaši da će ostati bez posla, kaže da su stanovnici Popovca “obrali zelen bostan”. “Problem sa smradom je najveći, noću naročito, kada se spaljuju gume, medicinski otpad i ko za šta još, širi se nepodnošljiv smrad. Zbog prašine koja nam ulazi u kuće uopšte prozore ne otvaramo. Ako je nema danju, kada sve malo prikrivaju, noću puste ‘sve’ da izađe bez filtera”.

“Imamo svi zdravstvenih problema, disajni putevi su nam uništeni. Ja imam bronhitis, bolestan mi je sin, a i žena je jedne noći osetila da joj je kroz nos nešto prošlo, u tri sata ujutru se digla i pala u kupatilu. Odmah smo je vodili kod lekara, kažu nije korona… Onda su joj se pojavile modrice po nogama i rukama, sumnjam da je sa otrovom palo nešto, da je udahnula i da je izazvalo sve te alergije”, kaže meštanin.

“Jednostavno stanje je za plakanje”, navodi sagovornik N1 i dodaje da meštanima smeta i strahovita buka dok prolaze kamioni kao i blato koje raznose po celom mestu.

Meštani Popovca poslali su nam i snimke sačinjene 15. oktobra prošle godine na kojima se vidi da je reka Crnica dobila neprirodnu, plavu boju:

Zabeležili su i kako izgleda kada fabrika radi:

Ovaj snimak nastao je u jutarnjim časovima:

Potvrda države – u jednoj rečenici

U publikaciji „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ iz 2020. godine Popovac je zbog cementne industrije svrstan u industrijski zagađene lokalitetete. Tu publikaciju potpisala su Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine, kao i Institut “Batut”.

U publikaciji se navodi spisak industrijski kontaminiranih lokaliteta u Srbiji:

Rudnici bakra u Boru, uključujući rudnike Bor, Veliki Krivelj i Cerovo

Rudnici bakra u Majdanpeku,

Površinski kopovi Kolubara (površinski kopovi lignitnog uglja) i termoelektrana,

Rudnik lignita Kostolac,

Ljubovija – rudnik olova i cinka,

Napušteni rudnik antimona Zajača,

Industrija cementa – Beočin, Kosjerić, Popovac,

Petrohemijski kompleks – Novi Sad, Pančevo.

Publikacija je rezultat projekta „Jačanje nacionalnih kapaciteta i intersektorskih sinergija u oblasti bezbednog upravljanja kontaminiranim lokalitetima i opasnim hemikalijama u cilju prevencije štetnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Republici Srbiji“ koji su zajednički sproveli Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo zaštite životne sredine u 2018. godini, uz finansijsku i tehničku pomoć UNEP-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Publikacija je urađena 2020, ali je postala dostupna javnosti nakon što je objavila nevladina organizacija Asocijacija za razvoj grada Bora koja je dobila od Instituta za javno zdravlje Batut, a na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Asocijacija je, kako je navela, imala dosta problema da dođe do ove publikacije.

U Publikaciji se „kontaminirani lokalitet“ definiše kao oblast zahvaćena jednim hemijskim zagađenjem jednog medijuma životne sredine (npr. kontaminacija zemljišta uzrokovana datim pesticidom) i velika površina sa zagađenjem zemljišta, vode, vazduha i lanca hrane putem više hemikalija (npr. kontaminacija uzrokovana dugotrajnom emisijom petrohemijskog kompleksa).

Izvor : Shutterstock

Opasnost po zdravlje

Nacionalna ekološka asocijacija u analizi navodi da suspendovane čestice (PM) zagađenja dospevaju do najsitnijih delova pluća, potom idu krvotokom, te dovode ne samo do plućnih poremećaja i oboljenja, već i do različitih oboljenja srca (angina pektoris, infarkt, aritmije), krvnih sudova, pa čak mogu dovesti do šloga, i izazvati i neke tipove demencije.

“Naročito su svemu ovome skloni stariji čiji je imunitet slabiji, a i često imaju pridružene neke od navedenih bolesti disajnih organa i kardiovaskularnog sistema. Procenjeno je da je globalno oko tri odsto kardiopulmonalnih smrti i pet odsto smrtnih slučajeva od raka pluća uzrokovano zagađenjem PM česticama. Uticaj aerozagađenja na respiratorne i kardiovaskularne organe je najbolje dokumentovan, a na osnovu brojnih značajnih epidemioloških, eksperimentalnih i kliničkih studija, pa se vrlo dobro znaju pogubne posledice odnosno ozbiljni poremećaji i bolesti koje nastaju kao posledica aerozagađenja. Posebno su aerozagađenjem pogođene osetljive i vulnerabilne grupe, gde spadaju deca, ali i trudnice, starije osobe i naročito osobe koje već boluju od respiratornih ili nekih drugih bolesti poput kardiovaskularnih”, piše u izveštaju.

Dodaje se i da aerozagađenje dovodi do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalne astme i karcinom pluća, kao i do značajnih pogoršanja već prethodno postojećih navedenih bolesti koja ubrzavaju smrtni ishod tj. skraćuju životni vek.

“Dakle, posledice po disajne organe obuhvataju od najlakših poput raznih respiratornh simptoma, zatim povećanu reaktivnost disajnih puteva, alergijske pojave, virusne i bakterijske upale pluća, do trajnog oštećenja pluća tj. disajne funkcije; dolazi do češćih i težih pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća, astme, fibroze pluća, time i učestalijeg bolničkog lečenja tih pogoršanja i do povećane smrtnosti od ovih bolesti. Značajno je povećan rizik od raka pluća”, piše, između ostalog asocijacija.