in

Kurtiju prete sankcije, moguće izbacivanje Kosova iz međunarodnih organizacija

Kurtiju prete sankcije, moguće izbacivanje Kosova iz međunarodnih organizacija

Ukoliko premijer Aljbin Kurti odbije da da pozitivan odgovor do petka na postavljene zahteve vrlo je moguće uvođenje sankcija podeljene u dve faze.

Albanian post je iz diplomatskih izvora saznao da će sankcije – kako na ličnom nivou za Kurtija i jednog od njegovih ministara, tako i na državnom nivou za Kosovo – biti oštre i bez presedana u istoriji Kosova.

„U slučaju da se situacija na terenu pogorša i dođe do ozbiljnog ugrožavanja opšte bezbednosti, uključujući i ugrožavanje trupa KFOR-a – premijer Aljbin Kurti i ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svećlja mogu biti proglašeni nepoželjnim osobama uz opravdanje da predstavljaju rizik po bezbednost i mir“, rekli su za AP međunarodni izvori koji su bliski dešavanjima i pregovaračkom procesu.

Ovo je, međutim, završna faza, koja je trenutno samo hipotetička i međunarodna zajednica se nada da neće biti potrebe za razvojem ovako drastične prirode, prenosi KoSSev.

Transatlantska zajednica, pojašnjava izvor, ima vitalnu potrebu da ne dozvoli centar krize iza linije dodira sa Rusijom.

Jer, kako je i Eskobar rekao u utorak na sastanku sa novinarom, „samo Rusija ima koristi od kriznog centra na Kosovu“.

Međunarodna (transatlantska) zajednica bila je potpuno zatečena, ili kako je Eskobar pojasnio, „u nedoumici“, jer je pokretanjem francusko-nemačkog plana postojalo uverenje da će nastati problemi sa srpskom stranom, kao onom koja je tvrdoglava i nekonstruktivna.

„Niko nije očekivao da će upravo Vlada Kosova svojim delovanjem promovisati nesigurnost i podgrevati krize i sukobe“, kaže izvor koji je za AP rekao da su mere sankcionisanja podeljene u dve faze (ukoliko se ukaže potreba).

Ono što je već postalo jasno jeste da je zapadnoj (transatlantskoj) zajednici ponestalo strpljenja.

Zato sada žele jasan odgovor od Vlade Kosova.

„Da li je ili nije partner transatlantske zajednice? Biti partner i korisnik nacionalne bezbednosti koju transatlantska zajednica nudi i održava u životu, znači bezuslovno ispunjavanje svih obaveza”.

Neuspeh u tome znači – posledice, a kako saznaje AP, zajednički odgovor transatlantske zajednice u slučaju odbijanja Kurtijeve vlade biće podeljen u dve kaznene faze sa osam tačaka.

Sankcije u dve faze

Prva faza počeće sa „zamrzavanjem sredstava iz Evropske unije“.

Postoje milioni evra koji dolaze u različitim oblicima svake godine, kroz vladine programe, ili nevladine kanale iz EU, i oni će biti zamrznuti.

Isto će se desiti i sa „procesom liberalizacije viznog režima”, za koji se očekivalo da bude uklonjen kao režim od prvog dana sledeće godine.

Kosovo je stavljeno na dnevni red za procesuiranje za članstvo u Savetu Evrope, ali će u prvoj fazi sankcija „i ovaj proces biti pokrenut“.

Ova faza takođe uključuje „zamrzavanje američkih fondova” i „zamrzavanje programa za Kosovske bezbednosne snage”.

Druga faza sankcija, ako premijer Kurti odbije saradnju sa partnerima, odnosno ne ispuni obaveze preuzete u dijalogu i deluje bez koordinacije – biće šira i usmerena na politički i bezbednosni nivo.

Međunarodna zajednica će u ovoj fazi pokazati „pasivan odnos prema srpskoj kampanji za povlačenje priznanja“.

Padom ove podrške to će dovesti i do „isključenja Kosova iz pojedinih međunarodnih organizacija“. Kao što je poznato, Kosovo je trenutno član oko 150 ovakvih organizacija, različitih nivoa i oblasti.

Jedna od najstrožih faza sankcija, prema diplomatskim izvorima AP, biće – „reorganizacija međunarodnog vojnog prisustva“.

AP takođe prenosi da ova reorganizacija ima glavni fokus na severnom delu Kosova, gde će u okviru Rezolucije 1244 biti aktiviran poslednji dolazeći kontingent od oko 1.000 novih vojnika u okviru KFOR-a koji će preuzeti potpunu kontrolu nad severom Kosova, vraćajući situaciju u vreme pre 2004. godine, kada Kosovo praktično ništa više ne kontroliše u tom delu.

„Nemamo problem sa narodom Kosova, već sa premijerom Kurtijem“, rekao je Eskobar juče, stavljajući akcenat na političkog lidera zemlje, stoga poslednja faza predstavlja izuzetno oštre sankcije za njega i za ministre u njegovom kabinetu, kao što je ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svećlja.

Pošto se situacija na Severu Kosova pogoršava, Kurti i Svećlja se „mogu proglasiti nepoželjnim osobama uz opravdanje da predstavljaju opasnost po bezbednost i mir“.

Transatlantska zajednica, ukazuju izvori AP-a, takođe je nezadovoljna ostatkom političkog spektra na Kosovu i njihovim nejasnim stavovima, ne dajući situaciji nikakvu korist niti interes kritikama na račun stavova premijera Kurtija.

„Čak ni opozicija ne razume dubinu ozbiljnosti situacije i stvarnu opasnost za Kosovo“, kaže izvor.

Od opozicije se očekuje da izađe i jasno se izjasni „da li je ili nije za ispunjavanje obaveza Kosova u dijalogu”.

Time što opozicija to ne radi, ona stvara nepoverenje i projektuje oportunizam u očima međunarodne zajednice.

Utisak zapadne zajednice je da je opozicija već pripremila saopštenja za javnost u kojima vlast optužuje da je prihvatila Zajednicu.

„Ovo ponašanje je jednostavno opasno. Ako Kosovo ne ispuni svoje obaveze, rizikuje sopstvenu budućnost”.

Međutim, sve je to trenutno na hipotetičkom nivou, jer Kurti i njegova Vlada imaju rok do petka da odluče o ispunjavanju tri uslova međunarodne zajednice i time ne dovedu do aktiviranja nijednog od planova za sankcije, iako je međusobno poverenje nepovratno oštećeno.