in

Kriza oko Ukrajine sve veća, Srbija i dalje sedi “na dve stolice”

Tenzije i ulozi oko Ukrajine rastu iz dana u dan. Srbija u svojoj spoljnoj politici ostaje da sedi “na dve stolice”, između Istoka i Zapada, no što je kriza veća – to je i trenutak opredeljivanja bliži. U iskrenost političke neutralnosti analitičari ne veruju zbog poteza koje vlasti vuku sa raznih pozicija.

Vašington ili Moskva? Brisel ili Moskva? Odgovor Srbije već dugo je, kroz nekoliko vlada – sve odjednom. Kriza oko Ukrajine, zapravo oko garancija bezbednosti koje Rusija zahteva uz povlačenje NATO snaga daleko iz svog susedstva, taj će odgovor uskoro učiniti nedovoljno dobrim. Zapravo, ta pozicija neutraliteta nije sasvim neutralna i nije konzistentna, smatraju analitičari, ali se ne slažu na koju se stranu zapravo naginje.

„Stvarala se polako ruska incijativa na Balkanu, koju je Srbija rado prihvatala, prisetimo se učešća u vojnim vežbama, što je bilo veoma dobro medijski propraćeno, a što je bila na neki način i provokacija za Zapad, s obzirom da Srbija tvrdi da je neutralna. Taj neutralitet se ispoljava i u naoružavanju od strane Rusije, i u učešću u vojnim vežbama“, kaže politički analitičar Boris Varga.

“Ova vlast više nego ijedna druga je zapravo Srbiju približila NATO-u. Ako pogledamo koji su ugovori potpisani, ponovo ratifikovani i obnovljeni, jasno je da je bez obzira na svu retoriku, Vučićeva vlast bila suštinski, mnogo više orijentisana prema Zapadu”, rekao je Stevan Gajić, iz Instituta za evropske studije.

Predsednik Srbije je sa predizbornog skupa opet poručuje da Srbija neće u NATO. Nasuprot izjavama i bilateralnim susretima, kao i vojnim vežbama i sa NATO i sa Rusijom, i nasumičnim pogledom na novine u Srbiji, stiče se sasvim drugi utisak. Dominiraju Rusija i Putin, i retko ko zna da i Ukrajina, na primer, ne priznaje nezavisnost Kosova.

“S jedne strane tu su zvanična saopštenja da Srbija podržava terotirijalnu celovitost Ukrajine, da je protiv pripajanja Krima Rusiji, a s druge strane imamo potpuno prorusku politiku, koja se najbolje vidi na rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde Srbija učestvuje u blokranju i glasanju protiv rezolucija koja se tiču kršenja ljudskih prava na Krimu”, ističe Varga.

Raskorak nastaje, smatra s druge strane Gajić, jer vlast na vlasti drži, smatra on, Zapad, a stanovništvo se zavarava.

“Suština je u strahu vlasti od sopstvenih glasača. Zato što prosečan glasač Srpske napredne stranke glasajući za Vučića misli da glasa za prijateljstvo sa Rusijom, za Putinovog prijatelja, i nekog ko će da unapredi te odnose, a zapravo ne vidi onaj drugi deo, a to je primanje generalnog sekretara NATO-a Stoltenberga sa hlebom i solju, što nijedan drugi državnik nije doživeo”, objašnjava Gajić.

I u susretima u Kremlju na najvišem nivou Srbija ponavlja svoju evropsku težnju. Težnji ka Evropskoj uniji svakako će se u jednom trenutku isprečiti potreba usklađivanja spoljne politike. Varga podseća da je četiri pregovaračka poglavlja nemoguće zatvoriti zbog saradnje sa Rusijom.