in

Kontrasankcije Belorusije – poslednji voz da se opredelimo za jednu “stolicu”?

Beloruske kontrasankcije Srbiji, nedavno uvedene, nemaju neposrednu veliku ekonomsku štetu, kažu stručnjaci. Šteta može biti posredna, a poruka je više politička nego ekonomska i predstavlja jasan signal da je došlo vreme da naša zemlja jasnije formuliše svoju spoljnu politiku.

Prisni, bratski odnosi ruskovodstva Srbije i Belorusije demonstrirani su više od decenije. A onda se Srbija priključila evropskim sankcijama, te osudila beloruske predsedničke izbore uz javno izraženu nadu da se Lukašenko valjda neće naljutiti. Potom se pridružila još jednim sankcijama i „zatvorila“ srpsko nebo za beloruske avione. I onda je, naknadno, Belorusija i Srbiji uvela trgovinske sankcije.

„Ovde je u prvom delu jedna politička poruka koja se šalje iz Minska, a koja otprilike glasi ovako: Ne možete biti i sa nama i sa njima, morate se opredeliti hoćete li na našoj stolici sedeti ili na onoj drugoj stolici sedeti“, ocenjuje bivši diplomata i ambasador u Belorusiji Srećko Đukić.

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Belorusije je nevelika. U 2021. godini izvezveno je robe vredne 43 miliona dolara, a uvezeno 105,6 miliona. Prehrambeni proizvodi, koji su predmet beloruskih kontrasankcija, ne ulaze ni prvih deset u izvozu, podaci su Privredne komore Srbije. Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu Predrag Bijelić objašanjava da se naši prehrambeni proizvodi većinom izvoze u EU, te da za sada efekat beloruskih sankcija neće biti značajan.

“Imaće više jedan simboličan efekat jer se na neki način narušava taj režim, jer smo mi prošle godine potpisali sporazum sa Evroazijskom unijom i sada je po meni ključnije pitanje kakvi će nam odnosi biti sa Rusijom jer je u toj grupaciji ona najznačajniji trgovinski partner”, navodi Bijelić.

Ako bi to, međutim, potrajalo ili se situacija zaoštrila to bi moglo da utiče na više nivoa – da, se na primer i Rusija pokrene ili da utiče na investicionu klimu u samoj Srbiji.

“Još jedan, mislim, bitna stvar su strane investicije, koje su motivisane dolaskom u Srbiju upravo zbog tih povoljnih ugovora van EU, a mi ih imamo i sa Turskom i sa drugima što nas čini zanimljivim područjem gde možete da zasnujete proizvodnju i onda kao domaće proizvode da izvozite i na ta druga tržišta”, kaže Bijelić.

Profesor Bijelić ističe da je dobro imati sa svima dobre odnose i dobro trgovati i da se nada da Srbija neće biti stavljena pred izbor. Diplomata Đukić uveren je da je vreme za izbor već davno sazrelo, a da je u postojećoj geopolotičkoj konstelaciji – zameranje Belorusiji istovremeno i zameranje Rusiji.

“Ja mislim da je vreme davno prošlo i da je ovo poslednji voz. Poslednji voz jer može mnogo izazova da nas zadesi u ovom inače izazovnom vremenu i to opredeljivanje može da nas jako skupo košta”, kaže Đukić.

Ukoliko do biranja između jednog Istočnog i drugog Zapadnog ipak dođe, naši sagovornici podsećaju na činjenicu da dve trećine trgovinske razmene Srbije odlazi na zemlje Evropske Unije.