in

Kako to utiče na rejting

Kako to utiče na rejting

“N1 izveštava i o protestima “Srbija protiv nasilja”, ali je i izveštavala i sa skupa Aleksandra Vučića “Srbija nade”. Sa oba ta protesta, televizija koja nema nacionalnu pokrivenost je izveštavala iz minuta u minut. Dok druge televizije, koje imaju nacionalnu pokrivenost nisu to činile kada je reč o protestu Srbija protiv nasilja”, ističe analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić.

Televize N1, Nova kao i Jutjub emisije tih televizija koje se emituju neposredno nakon što su završene, prati i u taj sadržaj veruje 18 odsto ispitanika, pokazuje najnovije istraživanje Demostata.

„Prema našem mišljenju to je dobar rezultat, budući da te dve televizije nemaju nacionalnu pokrivenost i da njih može da gleda samo recimo trećina teritorije Srbije“, objašnjava analitičarka Demostata Ivana Petronijević Terzić.

Sa druge strane, istraživanje je pokazalo da 30 odsto ispitanika najviše poverenja, kada je reč o politici i političkim i društvenim pitanjima ima u televizije sa nacionalnom pokrivenoću, dakle javni servis i televizije koje imaju nacionalnu frekfenciju Pink, Hepi i Prva, pokazuju podaci istraživanja.

Demostat/printscreen

„Javni servis se polako otvara poslednjih meseci, ali to su u suštini emisije kada su tu predstavnici svi političkih partija  gde se nalaze i predstavnici opozicionih partija u tom nekavom dijalogu. U tom dijalogu učestvuje neko od najbučnijih naprednjaka i ne dozvoljava da se vodi normalan dijalog na RTS-u. U jutarnjem programu se nekad nađu predstavnici opozicije, ali uvek sa naprednjacima“, ističe analitičarka Demostata.

Sagovornica portala N1 naglašava da je predsednik Vučić jednom rekao da će oni da izađu ispred RTS-a i da protestuju zbog priloga koji prave u vezi sa radom vlasti.

„Očigledno je da SNS reaguje na svaki mig, svaki korak koji se napravi, a koji ne ide njima u korist u datom momentu“, kazala je Ivana Terzić.

Prema podacima istraživanja, 26 posto ispitanika koji su izjavili da su na prošli izborima glasali za SNS, smatraju da televizije sa nacionalnom frekfencijom nisu podjednako otvorene prema partijama na vlasti i partijama opozicje i da je to loše za Srbiju.

Kad je reč o napadima na novinare, dominira stav da ti napadi nisu opravdani, tri petine ispitanika smatra tako. Samo šest odsto ispitanika smatra napade opravdanim.

Demostat/printscreen

Među glasačima SNS-a na prošlim izborima nalazimo devet posto onih koji opravdavaju napade na novinare i 55% onih koji smatraju da su ti napadi neopravdani, dok 36% ispitanika nema odgovor na to pitanje, navodi se u istraživanju.

Ivana Petronijević Terzić analitičarka Demostata smatra da su Televizija N1 i novinari ove medijske kuće godinama targetirani, optuživani, a naročito od strane predstavnika vlasti. Ona objašnjava da je rad televizije N1 izgovor za tvrdnje pojedinaca da u Srbiji postoje medijske slobode, da imamo televizije koje izveštavaju u korist vlasti i one koje kritikuju.

„Međutim, to ne može da se uzima kao bilo kakva vrsta argumenta budući da je činjenica da N1 nema nacionalnu pokrivenost i da veliki broj građana ne može da prati tu televiziju, osim na društvenim mrežama“, naglašava sagovornica.

I pored toga što N1 nema nacionalnu pokrivenost, za razliku od televizija koje je imaju, izveštava o svim protestima i mitinzima.

Postoji uticaj koji imaju visoki zvaničnici na obične građane kada je reč o targetiranju novinara i novinarki sa N1 u skladu sa svim onim što čuju iz medija koji te napade prenose, a onda može da se desi, prema procenama analitičarke Demostata, da novinari ne budu samo targetirani od predstavnika vlasti već i od običnih građana i interesnih grupa.

„Napadi na N1, od strane predstavnika vlasti, utiče na formiranje stavova o televiziji kod građana. Novinari N1 godinama su targetirani na skoro svim konferencijama za medije. Takođe, hajka na televiziju N1 i tagetiranje novinara iz tog medija je apsolutno nedopustivo, a posebno je nedopustivo i zastrašujuće što ne postoje – kada se neke stvari dese, poput upada na posed N1 – adekvatne reakcije policije, a kasnije i tužilaštva. A to nije dobro. To nije u skladu sa demokratskim vrednostima, i demokratskim društvom kojem bi trebalo da težimo“, smatra sagovornica portala N1.

Ono što su istraživači Demostata primetili jeste jedan broj građana koji nemaju pristup Televiziji N1, čekaju Jutjub snimke i ono što će izaći na društvenim mrežama da bi se informisali. Postoji i izvestan brojh glasača SNS-a koji takođe to isto rade i koji gledaju N1 i čekaju da vide kakvo će biti izveštavanje sa N1 koja je označena kao opoziciona, kritička.

„U parlamentu se nekad više priča o N1, nego o opoziciji“

Ono što je zanimljivo da postoje te neke tri grupe, da se ljudi informišu iz tri medijska bloka i da se to preslikava na politički život, ocenjuje sagovornica portala N1.

Pored toga „Šta narod misli o medijima“, istraživanje je usmerno na nekoliko oblasti – kako narod živi „Lice života“, kako narod vidi društvo i državu u kojoj živi „Naličje života“, apolitičnost i antipartizam naroda, tri dominantne spoljne i unutrašnje politike Srbije. Istraživanje javnog mnenja obavljeno je u poslednjim danima aprila i prvim danim maja, na reprezentativnom uzorku od 1.600 ispitanika.

„Vlast u suštini prepoznaje da su kritički mediji, te televizije, veoma jak politički faktori i da imaju uticaj na građane, možda čak veći nego partije opozicije i da je onda zbog toga to targetiranje, u parlamentu nekad više priča o N1, nego opoziciji“, smatra Petronijević Terzić.

N1

U međuvremenu, N1 nastavlja trend rasta gledanosti, pa je tako i poslednje subore tokom protesta „Srbija protiv nasilja“ bio najgledanija televizija u SBB mreži, a share je u pojedinim momentima iznosio i rekordnih 47 posto. Maj smo završili kao četvrta najgledanija televizija, ispred tri televizije sa nacionalnom dozvolom.