admin
Izmene Ustava koje smo započeli prošle godine referendumom, sada nastavljamo izmenama zakona o pravosuđu. Biće promenjeno njih pet – tri sudska i dva tužilačka. U Skupštinu, pred poslanike, trebalo bi da stignu početkom februara. Poslednji okrugli sto u okviru javne rasprave održan je danas u Beogradu. Predstavnici Evropske unije na tom skupu su pohvalili promene u pravosuđu, dok oni koji u tom sistemu rade misle da nema toliko prostora za pohvale i da je ponovo propuštena šansa da dobijemo nezavisno pravosuđe.
Kada god se ocenjivala vladavina prava, Evropska unija nam je govorila da je za to u našoj zemlji zabrinuta. Izmena pravosudnih zakona tu zabrinutost je, izgleda, uklonila. Na adresu Ministarstva pravde sada stižu samo pohvale.
„Način na koji su se pravosudne reforme sprovodile je inspirišući i želim lično da zahvalim ministarki Popović i njenom timu na tome kako su ovo vodili“, kaže Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Srbiji.
„Voleo bih da pohvalim ministarku Popović i njen tim za napor i energiju koju su uložili u pripreme ovih zakona, kao i da budu usvojeni na vreme, odnosno do 9. februara“, naveo je Emanuel Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Uz pohvale za ministarkin angažman da sve bude na vreme, podsećaju dvojica zvaničnika da je važno i ono što dolazi posle – primena zakona.
„Budući da je vladavina prava glavni stub procesa evrointegracija, praktična implementacija novih pravila i standarda u pravosudnom sistemu je važna i trebalo bi da doprinese progresu Srbije u okviru poglavlja 23 i 24“, ističe Žiofre.
„Venecijanska komisija u svom mišljenju podvlači da bi ove zakonodavne promene trebalo da prati i promena pravne kulture u pravosuđu“, podseća Flesenkemper.
Biće promena uverava ministarka, i to, kako kaže, tektonskih. „…A koje imaju za cilj je jačanje vladavine prave i pravne sigurnosti u Srbiji kroz uspostavljanje nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva“, navodi ministarka pravde Maja Popović.
Na žalost nije reč o tektonskim promenama u našem pravosuđu, ocenjuje Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
„Ja mislim da je ovo mali korak u nekim segmentima koji je napravljen u napred, ali postoji veliki deo uredbi za koje je propuštena prilika da se unaprede“, ukazuje Bojana Savović, zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
„Ono što su bili zacrtani ciljevi te ustavne reforme, a jedno je da se jača nezavisnost sudstva, drugo da se naše pravosuđe prilagađava procesu evropskih integracija – nije postignuto“, ističe prof. Marinković.
A nije ni smanjen prostor za politički uticaj, ocena je ovog profesora Pravnog fakulteta: „Osnovni problem je bio i ostao taj kako se biraju istaknuti pravnici koji će činiti Visoki savet sudstva. Jer, već tada kada je menjan Ustav primećeno da su ti istaknuti pravnici mogući kanal uticaja politike na rad Visokog saveta sudstva“.
Na isti način će, misli profesor Marinković moći da se utiče na tužioce. A sami tužioci izmenama zakona zameraju što omogućavaju glavnom tužiocu da ih preko dodele predmeta kažnjava, odnosno nagrađuje.
„Dakle, tužilac sam može odrediti da li neki politički interesantan, medijski interesantan ili koji drugi će dodeliti određenom javnom tužiocu“, kaže Bojana Savović. Sporno je, kaže zamenica javnog tužioca i to što prema novim zakonima tužioci ne mogu društveno da se angažuju, što vrlo verovatno znači da ne mogu i o društveno važnim temama u javnosti da istupaju.