in

Humanost jedne porodice pretvorila se u višedecenijski tragikomičan sudski spor

Sada već duže od četvrt veka porodica Čiča čeka na kraj sudskog spora. Kriznih 90-ih odazvali su se na poziv za pomoć drugoj porodici, koja je, kako kažu, izigrala poverenje, pa su zato potražili odštetu pred sudom.

Dušankin otac želeo je da bude dobar komšija u teškim vremenima. U više navrata pozajmljivao je novac porodici koja je živela nekoliko stotina metara dalje od njegove. Prošlo je dosta, ali dug od 17.000 maraka nije vraćen, pa je pokrenuo tužbu.

„Jer je imao ugovor overen od strane suda za pozajmicu i upisanu zabeležbu na nekretninu gospodina koji je bio vlasnik jedne polovine kuće u to vreme“, navodi Dušanka Čiča.

Ubrzo je presuđeno u njegovu korist, pa je izvršni postupak započet ’96. godine. Međutim, deceniju kasnije preminuo je i nije dočekao okončanje.

“Vodio je on taj spor, e posle njegove smrti jedno vreme kratko je to radio moj brat, pa je i on preminuo i sad sve vreme sam ja u tom procesu”, dodaje Dušanka.

Pita se da li će makar ona doživeti izvršenje

Izvor : N1

Danas, 26 godina od presude pita se Dušanka da li će makar ona doživeti izvršenje. Objašnjava, ni sama više ne može da prebroji koliko puta je dužnik ulagao prigovor, ni koliko je puta sud potvrđivao da su otac, brat i ona oštećeni.

Opštinski sud u Inđiji pokretao je nekoliko javnih prodaja dela nekretnine, ali su one uporno odlagane, dva puta jer je komšija obećavao pred sudijom da će dug “prebiti” voznim parkom i industrijskim mašinama.

Dušanka kaže da je bila spremna na rešenje koje ne podrazumeva da dužnik dođe u situaciju da prodaje svoju kuću.

“Da, da se namiri i da se ljudski vrati taj novac na neki drugi način, na način mnogo lakši i bolji po njih”, poručuje ona.

Ni to nije ispoštovano. Potom je 2012. odlukom suda postala zvanični vlasnik polovine kuće, ali samo na papiru.

A, s obzirom na to da je u međuvremenu dug narastao zbog kamate i troškova postupka i da deo nekretnine ne pokriva celokupnu vrednost, tražila je da se i druga polovina kuće proceni i proda.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici odbacio je zahtev kao “neuredan”. Tada se obratila Ustavnom sudu, koji 2016. presuđuje da ima pravo nastavka postupka na drugoj polovini objekta i da to mora da se okonča hitno, te je utvrdio da joj je narušeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U priču potom ulazi dužnikova bivša supruga koja traži svoj deo. I taj proces je koči, jer se ne rešava godinama. Ali ni tu nije kraj komplikacijama, jer se predmet trenutno nalazi u tužilaštvu u Staroj Pazovi.

“Uzet je zbog toga što je dužnik uvredio sudiju 2018. godine, pa je u 2021. sudija podneo tužbu za to tužilaštvu. I tužilaštvo nema nameru da ga vrati, znači držaće ga do daljeg. Na taj način sam ja onemogućena da završim svoj predmet”, upozorava Dušanka.

Šabić: Sve zajedno samo po sebi govori o očajnoj situaciji

Izvor : N1

Pravnik Rodoljub Šabić konstatuje – ovaj slučaj je jedan od mnogih u moru sličnih i reč je o karikaturi pravnog poretka.

“Znači, gde se to dešava – u izvršnom postupku, povodom stvari koja je pravno meritorno već rešena, dakle, u postupku koji zvuči tragikomično. U našem Zakonu o izvršenju piše da kada je to postupak koji je hitan i kom nema zastoja, onda sve zajedno dakle samo po sebi govori o očajnoj situaciji”, ocenjuje Šabić.

Sledeća adresa – Strazbur

Izvor : Pixabay

Dušanka čeka da se sudska saga okonča konačno, pa makar i na njenu štetu, kako bi mogla u Strazbur. Napominje, odavno nije stvar u novcu.

“To je strašno poražavajuće, to je strašno za istrpeti… Ja ne mogu da spavam, ne mogu da funkcionišem normalno, ja sam opterećena sa tim stvarima… Nepravda, ogromna nepravda.”