in

Hrvatska među pet zemalja EU sa najviše sudskih predmeta

Hrvatska među pet zemalja EU sa najviše sudskih predmeta

Evropska komisija objavila je izveštaj o efikasnosti pravosuđa zemalja EU, a po broju predmeta u sudovima, Hrvatska je peta, sa oko 26 predmeta na stotinu stanovnika, piše danas zagrebački “Večernji list”.

Po izveštaju „EU Justice Scoreboard“ (EUJS) o efikasnosti pravosuđa u 26 zemalja EU (bez podataka za Nemačku), Poljska (28), Slovenija (29), Austrija (35) i Danska (42) imaju u sudovima više predmeta od Hrvatske.

Na listi građanskih i privrednih predmeta Hrvatska je treća sa oko 3,3 predmeta na stotinu stanovnika, a slede Rumunija (6,5) i Belgija (6,1).

Na kraju 2021. samo je Poljska sa oko 8,5 predmeta imala više od Hrvatske (7,8 nerešenih sudskih predmeta una stotinu stanovnika), ali je Hrvatska imala najviše nerešenih privrednih i građanskih predmeta, oko 4,3 na stotinu stanovnika. Može se zaključiti da su sudije u Hrvatskoj među najpreopterećenijima u EU, odnosno da su Hrvati najviše okupirani sudovima.

Hrvatska je 14. po „vremenu rešavanja“ svih sudskih predmeta, sa oko 120 dana. U Danskoj, Estoniji i Letoniji sudski sporovi se rešavaju ekspeditivno, čak i u susednoj Sloveniji, koja je četvrta po ovom kriterijumu.

Po vremenu koje je potrebno za rešavanje prvostepenih upravnih predmeta, Hrvatska je s manje od 200 dana sedma među zemljama EU. Ali Visoki upravni sud Hrvatske ima, posle kiparskog sa više od 3.000 dana, najduže vreme rešavanja od svih upravnih sudova u EU – oko 1.900 dana.

Što se tiče trajanja slučajeva korupcije, samo Slovenija sa skoro 800 dana ima više od 630 dana koliko je za te predmete potrebno u Hrvatskoj, a po alternativnim metodama rešavanja sporova Hrvatska je poslednja u EU.

Na osnovu 10 kriterijuma, EUJS je procenio mogućnosti pristupa sudu za osobe pod rizikom od diskriminacije i starije osobe. Hrvatska, zajedno s Mađarskom i Danskom, ispunjava samo jedan od ovih kriterijuma, što je, ocenjuje „Večernji list“, poražavajuće za zemlju starijih ljudi u kojoj je takođe izražena diskriminacija. Za nasilje u porodici postoje slični kriterijumi, a Hrvatska ispunjava pet od 10, a od nje su gori samo Kipar, Mađarska i Danska.

Hrvatska je po izdvajanjima za ;sudove ;od oko 64 evra po stanovniku, na ;20. mestu, a najviše daje Luksemburg, 250 evra.

Po platama sudija i državnih tužilaca Hrvatska je ispod proseka.

Hrvatska je po nizu kriterijuma na dnu EU:– po dostupnosti onlajn informacija o pravosuđu i javnosti presuda, po mogućnosti e-komunikacije sa sudovima i državnim tužilaštvima, po komunikaciji, veštine sudija… Blizu proseka je samo u omogućavanju upotrebe digitalne tehnologije u sudovima.

Od svih zemalja EU, hrvatski građani imaju najlošiju percepciju nezavisnosti sudova i sudija, slede Poljska, Bugarska, Slovačka i Španija, a najbolje u Finskoj, Danskoj, Austriji i Nemačkoj. Najubedljiviji razlog za takvu percepciju je uticaj ili pritisak vlasti i političara (65 odsto ispitanika), uticaj ekonomskih i sličnih interesa (58 odsto), te status i položaj sudija koji nedovoljno garantuju njihovu nezavisnost (48 odsto), piše „Večernji list“.