in

HIV pacijenti se najviše žale na zdravstvenu zaštitu i zapošljavanje

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije Duga Aleksandar Prica izjavio je da iako se poslednjih nekoliko godina beleži pozitivni pomak kada je u pitanju diskriminacija osoba obolelih od HIV, obeshrabruje činjenica da se pacijenti najviše žale na diskriminaciju u oblasti zdravstvene zaštite i zapošljavanja.

Rezultati situacionog testirana sprovedenog u beogradskim privatnim stomatološkim ordinacijama, pokazalo je da je svakom učesniku testiranja (osobi oboleloj od HIV) odbijeno pružanje zdravstvene pomoći.

Kako je Prica objasnio, situaciono testiranje se realizuje tako što osoba obolela od HIV poziva jednu od ordinacija i zakazuje pregled.

Nakon pola sata, pacijent ponovo zove stomatološku ustanovu i govori da, želeći da bude iskren, mora obavestiti ordinaciju da boluje od HIV.

„U svim slučajevima, pacijenti su bili odbijeni, što znači direktnu diskriminaciju“, rekao je Prica.

Prema njegovim rečima, veliki problem je to što ljudi, pa čak ni zdravstveni radnici, ne znaju koji su načini prenošenja HIV virusa, odnosno da se on može preneti samo preko nezaštićenog polnog odnosa.

„Obični građani ne mogu biti veliki diskriminatori, to mogu biti oni na poziciji moći, osobe koje su na visokim položajima, poput pružaoca usluga ili čelnika kompanija koje zapošljavaju i slično, dok građani mogu samo socijalnom distancom da diskriminišu obolele od HIV“, poručio je Prica.

Kako tvrdi, najveći strah obolelih je upravo potencijalno izopštavanje iz društva i pitanje zapošljavanja.

Mnogi dobili otkaz

Advokatkinja Komiteta za ljudska prava (JUKOM) Natalija Šalić istakla je da ima mnogo slučajeva u kojima su oboleli po saopštavanju svog zdravstvenog statusa poslodavcu dobili rešenje o otkazu.

Kako je objasnila, oboleli se još uvek teško odlučuju da tuže poslodavce zbog diskriminacije zbog opterećenosti sudstva u Srbiji, u kom su procesi dugi i iscrpljujući, a mnogi oboleli ne žele da šira zajednica sazna za njihovo zdravstveno stanje, i odustaju od tužbe.

„Tu su svakako i sudski troškovi koji predstavljaju dodatni problem za obolele“, naglasila je Šalić.

Prema rečima psihološkinje Jelene Zulević, HIV je još uvek izrazito stigmatizovan zbog čega ljudi po dobijanju pozitivnog testa to smatraju smrtnom presudom.

Poseban problem je nerazumevanje koje pokazuju zdravstveni radnici, a zbog čega pacijenti neretko odbijaju da se leče – što zbog takvog odnosa prema njima, što zbog stida od bolesti.

„To je opasno po širu društvenu zajednicu, ne samo po obolelog pojedinca, jer ukoliko ne dobije odgovarajuću zdravstvenu pomoć u vidu terapije, on može dalje širiti infekciju“, zaključila je Zulević.

Bitno je, tvrdi ona, da društvo bude što informisanije o HIV, kako bi se umanjila stigma i pružila neohodna podrška obolelima od te bolesti.

Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv HIV, koji se obeležava svakog 1. decembra od 1991. godine.

Prema Registru za HIV/AIDS Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, od početka epidemije u Beogradu je registrovano 2.066 osoba inficiranih virusom HIV, od kojih je 1.096 osoba do sada obolelo od AIDS (side), dok je 817 osoba umrlo.