in

Građani prepoznaju da se zeleni bore za kvalitetniji život

Kopredsednik Evropske zelene partije Tomas Vajc i kandidatkinja za narodnu poslanicu koalicije “Moramo” Biljana Đorđević iz pokreta Ne davimo Beograd, ocenili su u Danu uživo TV N1 da se više građana širom kontinenta, pa tako i u Srbiji, daje svoju podršku zelenim partijama, jer su prepoznali da se one aktivno bave pitanjem kvaliteta života.

Vajc je kazao da je vrlo zanimljivo ono što se trenutno u Srbiji dešava, jer građani, kako je rekao, žele čistu životnu sredinu i funkckonalne institucije, i spremni su da se za to bore, i iz takve atmosfere nastaju i jačaju zelene stranke.

Mišljenja je da se građani za zelene opredeljuju, pre svega, jer prepoznaju da se je reč o strankama koje se aktivno bave kvalitetom života, ne samo životne sredine, već i npr. školama i vrtićima.

„Mi jačamo širom EU, u mnogim smo vladama, imamo razne gradove i opštine“, ukazao je Vajc.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, s druge strane, pre izvesnog vremena ocenio da interesovanje građana za zelenu politiku raste upravo zato što im raste i kvalitet života, odnosni životni standard.

Biljana Đorđević nije saglasna sa takvom ocenom i podseća da su ekološke proteste u Srbiji prvo pokrenuli stariji sugrađani koji su tokom privatizacije izgubili posao.

“Sad je na red došla priroda. Ako nisu uspešno mogli da se izbore protiv prethodnih talasa privatizacije, privatizaciju prirodnih dobara mogu da spreče”, poručila je.

Dodala je i da su zelene teme uvezane sa socijalnim temama, jer građani koji su, kako je rekla, ostali bez svega sada ustaju i kažu: “Ne možete i vodu i vazduh da nam uzmete”.

Koliko je npr. pitanje kvaliteta vazduha uvezano sa socijalnim statusom, Đorđević je ilustrovala prečišćivačima vazduha koje danas dorostojeća domaćinstva mogu sebi da priušte. Tako je, primetila je ona, i čist vazduh postao klasno pitanje.

Đorđević je istakla i da se zelene stranke u Srbiji suočavaju sa drugačijim kontekstom u odnosu na Evropu, jer je ovde okruženje, kako je rekla dosta neprijateljskije, izborni zakoni su stroži, stanje u medijima je mnogo gore, i pokret Ne davimo Beograd je bio primoran da se adaptira hibridnom režimu, zadržavajući sopstvene vrednosti.

Centralna tema ekoloških protesta koji se već mesecima odvijaju u Srbiji ipak je Rio Tinto, odnosno namera te multinacionalne kompanije da u dolini Jadra otvori rudnik litijuma. Iako Vlada Srbije tvrdi da je Rio Tintu rekla “zbogom”, aktivnosti na terenu govore drugačije.

Vajc je podsetio da Rio Tinto nije kompanija sa dobrom reputacijom i da je, kako se izrazio, dugačka lista ekoloških zločina za koje je osuđena u prošlosti.

Za poslovanje Rio Tinta u Srbiji je kazao da nije bilo po evropskim standardima, jer su iz procesa odlučivanja bili isključeni i civilni sektor i lokalno stanovništvo.

Litijum jeste važan mineral, priznao je Vajc, ali je ukazao i da bi svet trebalo da se okrene cirkularnoj ekonomiji, odnosno da vidi kako je litijum moguće reciklirati pre nego što počne da rudari još.

Rudarenje litijuma je, prema njegovim rečima, moguće samo uz odobrenje lokalnog stanovništva i uz najviše standarde zaštite životne sredine, jer električni automobili neće imati svoju svrhu ako istovremeno uništavamo prirodu.

Vajc je rekao i da ima nekih poboljšanja u vezi sa izbornim zakonima u Srbiji, i da veruje da sve više građana shvara da postoje alternative, posebno aktivistički pokreti koji se već dugo bave važnim društvenim temama bez ikakve nadoknade, često ugrožavajući sopstvene karijere.

“Birači mogu da očekuju da će ti ljudi održati svoja obećanja”, poručio je kopredsednik Evropske zelene partije.