admin
Višestruko nagrađivani policajac Vladimir Savić sa 18 godina počeo je karijeru kao obaveštajac, da bi nakon godina truda i uzornog rada, nekoliko uzastopnih nagrada, u trenutku kada srpska policija postaje devastirana i kriminalizovana, napustio MUP Srbije.
Vladimir Savić je odrastao u vojničkoj porodici, a kako navodi, ni sam nije bio svestan da su ga od malih nogu pripremali za ono što će sutra postati, piše Nova.rs.
„Moja pokojna majka je bila potpukovnik, a očuh pukovnik kontraobaveštajne službe (KOS). U mojoj kući se na drugačiji način gledalo i odvijalo odrastanje u odnosu na drugu decu. Dok su druga deca sa roditeljima bila na odmorima, ja sam uglavnom bio u vojnim ustanovama duž jadranske obale“, započinje svoju ispovest Vladimir.
Mart 1999. Savić će pamtiti po NATO bombardovanju, ali i po svom 18. rođendanu, kada su ga iz tadašnjeg JUL-a zvali da čuva Brankov most.
„Tada su bili čuveni koncerti koje je predvodio Aleksandar Vulin, koji se tada pojavljivao u kožnoj jakni ispod koje je imao dugo oružje, i svima nama, tek svršenim punoletnicima i starijim maloletnicima, donosio gajbe piva“, priseća se.
Nedugo potom, usred bombardovanja, na kućnu adresu stiže plava koverta za njega.
„Majka me poziva i kaže da se javim u dispanzer na Novom Beogradu. Pregled je završen odmah, bila je ubrzana regrutacija, izdvajaju nas desetak iz grupe i odvode iza Avale, u jednu kuću u Ripnju. Sećam se da su na stolu stajale neke mape, karte. Ušli su neki ljudi i rekli da su Crvene beretke i da je država u ratu, kao i da moramo da pratimo određene ljude, za koje se sumnja da su „lokatori“, odnosno da rade za strane službe“, kaže on.
Za biološkog oca Vladimir navodi da je bio jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije.
„On je sa Čedomirom Ždrljom vodio opštinu Novi Beograd. Njegov prijatlj je bio i Dušan Đaković, sadašnji tast Ivice Dačića. Cela ta priča se meni gadila, a u društvu je tih godina bilo sramota reći čime ti se otac bavi“, kaže, pa dodaje:
„Kao simpatizer Demokratske stranke, učestvujem na protestima i pobuni 5. oktobra. Tada sam prvi put uzeo svoj poslanički imunitet kada sam u parlament Narodne skupštine ušao kroz prozor koji gleda na Takovsku ulicu. Tada smo srušili jednu odvratnu vlast nadajući se da ćemo živeti bolje“.
Dan kasnije, 6. oktobra, preko fiksnog telefona Savića obaveštavaju da se javi u Savezno izvršno veće (SIV) 3.
„Odlazim po pozivu, gde me obaveštavaju da sam primljen u Saveznu javnu ustanovu Radio-televizija Jugoslavija YU-Info kanal (deo obaveštajne službe). Nisam shvatao šta se iza toga krije, odnosno da ulazim na ubrzanu obuku obaveštajne uprave gde učim rad na kameri, majstor za svetla, fotografiju, čak i brzu montažu. Šalju me i na ubrzani kurs pisanja budućih izveštaja, u tadašnju televiziju „Politika“, navodi on.
Vremenom Vladimir navodi da shvata šta je njemu osnovni posao, i tada dobija prvi zadatak.
„Svako od nas je pokrivao određene osobe, a meni je zapao Goran Svilanović, koji je u to vreme bio označen od strane službe kao čovek britanske MI6. Moj zadatak je bio da gde god da se on pojavi, pojavljujemo se i mi iz YU-Info kanala. Stariji kolega operativac je novinar, ja sam snimatelj“, navodi on.
Ključni trenutak u karijeri
Ključna godina u karijeri Savića bila je 2005, tada Zdravko Ponoš vrši reformu vojske i uništava se 46 brigada za posebne namene, kojoj je pripadao Savić.
„Nama je ponuđeno da pređemo u Upravu granične policije, jer policija preuzima obezbeđenje državne granice i tako ja završavam u MUP Republike Srbije. Naravno, ja nikada nisam prekidao kontakt sa svojom firmom i uvek sam imao oficira za kontakt sa kojim sam održavao vezu iz raznoraznih razloga, pogotovu u tom pograničnom prelazu. Radio sam na obezbeđenju državne granice od Šida do Neština, 57 kilometara državne granice, gde su ljudi iz pograničnih sela krvno povezani, gde jedan brat radi u hrvatskoj policiji, drugi u srpskoj. Mito i korupcija, šverc oružja, droge, poljoprivrednih dobara, razmena jako velikih i bitnih informacija. To je trebalo sve sagledati“, kaže on.
U julu 2008. godine, Savića obaveštavaju da prelazi na Aerodrom Beograd.
„To se radilo tako što me oni obaveste, ja podnesem zahtev i to bude odobreno za tri do četiri dana, iako je poznato da se za odobrenje zahteva čekalo i po nekoliko meseci. Na aerodromu u Beogradu se u to vreme dešavalo nešto jako čudno. Sumnjalo se da pojedini policajcina pasoškoj kontroli fiktivno lupaju pečate u pasoše kriminalcima, da su baš tog dana ulazili ili izlazili iz države“, navodi.
Posle šest meseci, premeštaju ga u Policijsku upravu za grad Beograd.
„Tu sam radio od onih najnižih poslova, policajac-pozornik, do radnika Odseka kriminalističke policije, opšteg kriminaliteta. Kroz svoje pozorničke zadatke obavljao sam još neke poslove iz domena mnogo višeg ranga, gde je ljudima u službi bilo nejasno kako je jedan policajac tek tako ušao u posao, pa su bili komentari da nisam normalan, da previše radim, do toga da nisu želeli da rade sa mnom. Što je meni omogućavalo da da u smenama odradim još neke poslove“, ističe.
Susret s Dijanom Hrkalović
U tom periodu Savić je više puta nagrađivan i pohvaljivan kao policajac koji ima odlične rezultate rada.
„Dolazi nesretni 29. maj 2012. godine. Prijavljena nam je tuča na Bogosloviji nekih lica, tog dana sam menjao kolegu u auto-patroli. Na licu mesta zatičemo neka lica, a među njima i čuvenu Dijanu Hrkalović. Privodimo ih u stanicu, ona besna, viče i pita nas: ”Znate li vi ko sam ja? Srpska napredna stranka, bili su izbori“, ja joj kažem da mene ne zanima politika uopšte, a ona mi odgovara, u prisustvu načelnika stanice potpukovnika Gorana M.: „Je**** vam mater kada dođem na vlast“, priča Vladimir.
Dijani Hrkalović kao i ostalim licima otkucana je krivična prijava, puštena je u redovnom postupku i otišla je iz stanice, piše Nova.rs.
„Kada se ona zaposlila u BIA, ko je nju zaposlio sa krivičnom prijavom, ko je ta komisija koja je njoj dozvolila, ja ne znam. Sećam se septembra 2014. godine kada je postala sekretarka UKP. To više nije ista osoba, totalno drugačije izgleda, to nije ona klinka sa slika sa Partizanovim navijačima“, kaže Savić.
U tom trenuku, Savić navodi da čeka rešenje, na predlog načelnika PS Palilula, o imenovanju u čin kapetana u Odseku kriminalističke policije, za radno mesto inspektor opšteg kriminaliteta.
„Načelnik radi do 15.30 i javlja mi treba da stigne rešenje, da mi uruči pa da nazdravimo. U 15.15 sati stiže depeša iz UKP da se Goran M, načelnik PS Palilula, smenjuje zbog loših rezultata u službi. U to vreme Palilula je po rezultatima rada bila najbolja policijska stanica u gradu. Svi smo u šoku. Šef operative S. S. dolazi i kaže meni: „Saviću od sutra si u holu“. Ja pitam kakav hol, on samo kaže: „Razduži predmete koje si radio i od sutra si tamo. Doviđenja“, kaže on.
Tada kreće sunovrat
U to vreme, kako navodi sagovornik Nova.rs, u operativnoj grupi radili su sadašnji načelnik SBPOK Ninoslav Cmolić i Došen Todor, inspektor koji je radio na ubistvu pevačice Jelene Marjanović, koji je ujedno i hapšen u toku te istrage.
„Ja završavam u holu, a moj šef operativne grupe Cmolić, dobija rešenje da prelazi u odeljenje za terorizam MUP Republike Srbije. Meni nije baš prijatno, ja nazadujem, on eksplicitno napreduje. Pokušavam da promenim stanicu jer drže čoveka sa terena u „kućici“ ili na delu za lične karte gde upućujem ljude gde su šalteri“, kaže on.
Po njegovom zahtevu, Savića prebacuju na Čukaricu.
„Međutim, tamo me je opet sačekala ekipa Dijane Hrkalović i kreće opet „kućica“ ispred odeljenja u Železniku, Sremčici. Inače, to uglavnom rade kolege pred penziju, ili kolege sa nekim invaliditetom, ne vide dobro ili imaju šećer, visok pritisak, a ne čovek u punoj snazi i koji je više puta nagrađivan“, priča Savić.
Ceo tekst pročitajte na Nova.rs.