in

Glišić: Šapić je idealan za obračun sa ljudima Nebojše Stefanovića

Glišić: Šapić je idealan za obračun sa ljudima Nebojše Stefanovića

Vladan Glišić, poslanik Narodne mreže i donedavni bliski saradnik lidera SPAS-a, govori za Danas

Verovao sam da prostor koji postoji u političkoj javnosti, za državno-odgovornu opoziciju, Aleksandar Šapić želi da popuni i da će ga ta ambicija voditi.

Međutim, njega očigledno nije interesovalo da pravi političku organizaciju koja bi trajala i imala svoju ideologiju već samo paravan za svoju menadžersku ambiciju, a to je da postane gradonačelnik Beograda. Procenio je da mu to može omogućiti jedino utapanje SPAS-a u SNS. Mislim da mu je to pogrešna procena, ali vreme će pokazati ko je bio u pravu – kaže u razgovoru za Danas Vladan Glišić, poslanik Narodne mreže i donedavno bliski saradnik lidera SPAS-a Aleksandra Šapića, odgovarajući na pitranje da li je verovao da je SPAS prava i odgovorna opoziciona stranka.

Glišić je, da podsetimo, na parlamentarnim izborima bio na listi SPAS-a, ali se sa tom strankom i pre svega  njenim liderom razišao odmah po formiranju parlamenta Srbije. Sada je samostalni poslanik u republičkoj skupštini.

Da li je i vas ipak iznenadilo što je predlog o integrisanju SPAS-a u SNS došao od Aleksandra Vučića?

Nije me iznenadio ovaj poziv pošto se o tome već duže vreme govorilo po kuloarima. To je normalan sled političkih izbora koje je SPAS donosio u poslednje vreme.

Sami ste svojevremeno tvrdili da ste se razišli sa Šapićem zbog neslaganja u konceptu razvoja organizacije i rada poslanika SPAS-a. U čemu je tačno bila ta razlika između vas i Šapića, jer to je ostalo malo nedorečeno?

Prvobitni dogovor je bio da Narodna mreža može da sačuva svoju autonomiju u okvirima Srpskog patriotskog saveza. Tako smo i zadržali svoje odbornike u Opštini Aranđelovac i nismo ih ni učlanili, ni utopili u SPAS. Međutim, posle izbora je počela radikalna centralizacija SPAS-a. Ni odbornici, ni poslanici, ni organi SPAS-a nisu mogli da urade ništa, niti da istupe u javnosti a da nisu dobili dozvolu od Šapića. SPAS je počeo da liči na rudimentarniji oblik SNS-a. Pošto nikada nisam bio oduševljen likom i delom lidera SNS (što Šapić očigledno jeste) bilo je besmisleno da završim u koaliciji sa SNS kao prelaznoj fazi utapanja u SNS. Da sam to hteo mogao sam da se učlanim u SNS pre 10 godina i za to mi nije bio potreban Aleksandar Šapić. Razlaz Narodne mreže i SPAS-a je bio prirodan i neminovan.

Tvrdite da je Šapić centralizovao stranku i da poslanici nemaju neku veliku autonomiju. Da li tu postoji sličnost sa Aleksandrom Vučićem?

Danas je očigledno da Šapić misli da je koncept društva i države u kojoj odlučuje jedan čovek i u kome sve zavisi od zdravstvenog stanja jednog čoveka – odličan. Zato je vatreni podržavalac SNS i njenog predsednika.

Šapić nijednog trenutka nije krio da želi da se kandiduje za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima. Da li je put utapanja stranke u Srpsku naprednu stranku najbolji put do kandidature?

Šapić smatra da je u ovoj fazi njegove političke karijere neophodno da mu se da šansa da vodi Beograd. Pošto nije razvio SPAS kao autentičnu političku organizaciju, jedini način da do toga dođe je infrastruktura SNS. Da li je u pravu pokazaće vreme.

Kakve su njegove šanse na beogradskim izborima?

Mislim da su sada manje nego što su bile dok je bio autentičan kao predsednik najveće opozicione opštine u Srbiji i kao lider političkog saveza koji je nastupao kao konstruktivna opozicija.

Verujete li da će se Šapić, ukoliko postane gradonačelnik, razlikovati od sadašnje vladajuće garniture u Beogradu, za koju je on svojevremeno tvrdio da radi sve suprotno od onoga što su njegove ideje za grad?

SNS ne trpi partnere, što znači da će Šapić biti samo izvršilac njihove volje čak i ako mu dozvole da bude gradonačelnik Beograda. Predsednik SNS trpi i sluša saradnike taman koliko to radi i Šapić u SPAS-u.

Šta su po vama motivi Vučića da primi u svoje okrilje SPAS,  da li je to loš rejting u Beogradu ili unutarstranački obračun sa Stefanovićevom strujom u stranci?

Oba motiva su u igri. Kao član SNS Šapić može da nosi i listu u Beogradu, pa ako propadne, to će biti neuspeh samo Šapića, a ne i lidera SNS. Ali ako ostvari dobar rezultat, onda će to pre svega biti potvrda snage lidera SNS pa tek onda Šapića. S druge strane, beogradski SNS je pun ljudi ministra Stefanovića. Neko mora da ima motiva i volje da se sa svima njima obračuna, a Šapić je tu idealan.

Ukoliko se nastavi trend pripajanja stranaka vladajuće većine  SNS, dobićemo samo jednu partiju na vlasti. Nedostaje još samo da se SPS i SDPS pripoje, a i one su već izgubile sopstvene identitete. Koliko je to loše po Srbiju i njen parlament, koji već nema opoziciju?

Totalitarna struktura SNS je očigledna jer je ona ustrojena kao partijska paravojska. To je model masovne stranke iz prošlog veka. Takve stranke nužno proizvode kult ličnosti svog lidera. Sve to imamo kod SNS-a.

Gazi li Srbija ka jednopartijskom sistemu i pravoj autokratiji u kojoj su svi neprijatelji koji misle drugačije?

Totalitarnost SNS-a ne trpi nikakvu autonomiju, nezavisnost bilo ličnosti, bilo stranaka, bilo državnih institucija – čak iako lider SNS glumi da ga je pomalo sramota svoje stranke, on u stvari generiše pretvaranje Srbije u jednopartijsko, totalitarno društvu. U SNS-ovoj Srbiji na čelu svih stranaka, svih institucija i u svim našim kućama mora da bude njihov lider.

Prisustvovali ste međustranačkom dijalogu bez posredovanja EU parlamentaraca i u prisustvu predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića. Da li vam se čini da će biti napravljen neki pomak u korist opozicije?

Taktičkih pomaka će sigurno biti pošto SNS Srbijom vlada na ovaj način jer mu je to dozvoljeno iz Evropske unije. A EU nije zadovoljna što u Srbiji sve zavisi od volje jednog čoveka. Taj čovek može u jednom trenutku da odluči da potraži gazde na drugoj strani sveta. Tu je sav problem i sav razlog za pritisak iz Brisela na koji vlast u Srbiji još uvek nije rezistentna.

Kako komentarišete zahtev bojkot opozicije da se dodeli frekvencija nekoj slobodnoj televiziji, ali i ulogu evroparlamentaraca u procesu dijaloga?

Sve su to kozmetičke promene koje Srbiji ne vraćaju suverenitet, a građanima Srbije mogućnost da stvarno odlučuju u izborima onako kako odgovara interesima našeg društva i države. EU parlamentarci su tu samo da obezbede da ko god pobedio na izborima interesi Brisela budu zaštićeni u Srbiji.

Može li otvaranje medija da obezbedi dovoljnu vidljivost opozicije ukoliko vladajuće stranke nastave sa funkcionerskom kampanjom?

Najveći deo opozicije kao i vlast ima istu viziju razvoja Srbije – briselsku Srbiju. Da bi stvarno otvorili prostor za nove ideje i vizije potrebno je da suštinski promenimo izborni, medijski i partijski sistem.