admin
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odredilo je pritvor od 30 dana – direktoru i menadžeru splava Fristajler, dok je vlasniku izrečena zabrana prilaska i komunikacije sa određenim licima. Iako objekat iz dana u dan sve više tone, još nije poznato da li će i kada biti izvučen iz vode.
Incident koji ga je zadesio u novogodišnjoj noći, promenio mu je sve. Spolja više ne liči na sebe. U narodu ga zovu i „savski Titanik“, a sve je bliži i sudbini Atlantide, jer iz dana u dan sve više tone.
„Splav je stabilno na dnu reke Save, nema više pomeranja, taj deo je prilično muljevit i on ne može ugroziti niti polovidbu rekom Savom, niti okolne splavove“, kaže nautičar Srđan Ilić.
Stefan Rudaković sa Mašinskog fakulteta kaže da „kako ne bi taj objekat blokirao plovni put, treba pratiti projekte profila reke, projekte veza, konstrukciju splava, da ne bi došlo do neke dalje štete“.
Kako do dodatne štete ne bi došlo, splav bi trebalo da bude izvučen iz vode. Međutim, nejasno je kada će do toga doći, jer Zakon propisuje da je za to zadužen vlasnik, koji je juče pušten iz pritvora, ali uz meru zabrane prilaska objektu.
„Kapetanija je ta koja treba da izda rešenje za njegovo vađenje, a vlasnik je taj koji je u obavezi da izvadi taj plovni objekat, međutim, ako je potonula stvar predmet istrage, nadležno ministarstvo ili pravosudni organ je nadležan za tu potonulu stvar“, kaže Rudaković.
Ilić dodaje da se nada „da će nadležni kako u gradu tako i u republici i nadležne inspekcije iz ovog izvući pouku da to jednostavno ne može ovako više da se radi, jer ovo je moglo da se pretvori u jednu strašnu, ogromnu tragediju sa mnogo mrtvih“.
Šta je uzrok potapanja Fristajlera još nije zvanično poznato. Stručnjaci podsećaju da ovo nije prvi slučaj i da inspkecija plovidbe nema dovoljno kapaciteta da isprati šta se sve dešava na terenu.
„Imali smo sličan slučaj pre par godina u Novom Sadu, kada je potonuo isto tako splav, dovodi se u pitanje brojčanost posade, obučenost posade, dovode se u pitanje brojne stvari vezane za bezbednost plovidbe, ali najviše od svega se dovodi u pitanje kontrola, kontrola elementarne bezbednosti za plovidbu svih tih objekata“, kaže kapetan Branislav Vajda iz Unije pomoraca i lađara Srbije.
Splavovi na obali Save nisu prepreka samo građanima i nautičarima, već i onima koji upravljaju putničkim brodovima.
„Kada okrećemo brodove, recimo 135 metara, nekad smo na samo nekih pet-šest metara od tih objekata, koji ne bi smeli da budu tu, puno brodova je prestalo da pristaje u Beogradu noću, zato što je buka ogromna i ljudi ne mogu da spavaju, tako da se onda ide dalje ili se Beograd onda jednostavno preskače“, navodi Vajda.
Iako temperatura danima podseća na prolećne, stručnjaci upozoravaju na mogućnost porasta vodostaja. Zbog toga vlasnicima splavova savetuju da ojačaju pontone i sidra na svojim objektima i poštuju zakonske propise.