admin
I dalje nije zvanično poznato zbog čega je, u novogodišnjoj noći, potonuo beogradski splav Fristajler. A dok se čeka odgovor na to pitanje, sve više je i pitanja ko kontroliše objekte na rekama za koje je gradonačelnik Aleksandar Šapić juče rekao da “ne postoje”. Opozicija traži vanredan inspekcijski nadzor tehničke ispravnosti nad svim splavovima u glavnom gradu.
U novogodišnjoj noći, svega nekoliko minuta posle ponoći, splav Fristajler se pretvorio u „savski Ttitanik“. Situacija nije bolja ni drugog dana nove godine. Zadnji deo splava se od vode više ne vidi, ispred njega su ostali most, vrata, izgubljene štikle i novogodišnja kapa.
„To je samo još jedno u dugom nizu upozorenja da mi u specifičnoj oblasti, kako je pitanje uređenje statusa splavova na obalama Beograda, ali i u čitavom nizu drugih oblasti, imamo jedno haotično stanje. Kod nas se zaboravlja da je osnovna, važna obaveza vlasti – da obezebedi sigurnost građanima, da rizike po njihovu imovinu, život isključi ili svede na minimum i da se to postiže valjanim propisima i doslednom primenom propisa“, naglašava advokat Rodoljub Šabić.
A propisi postoje. Zakon o plovodbi i lukama na unutrašnjim vodama propisuje da na plutajućim objektima ne sme da boravi veći broj ljudi nego što je to dozvoljeno propisanom dozvolom. Navedeno je i da kontrolu za to, ali i za bezbednost samog objekta vrši nadležna inspekcija.
„Nadležnost je jasna, ona je na republičkom ministarstvu nadležnom za saobraćaj“, kaže Zoran Alimpić, bivši predsednik gradske skupštine.
Tim ministarstvom rukovodi Goran Vesić, ali se, od kad je splav Fristajler potonuo, u javnosti ne pojavljuje.
Pre njega, oglasio se gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je ukazao na propuste.
„Ono što su meni rekli da je ušlo dva, tri puta više ljudi nego što je trebalo“, izjavio je Šapić na konferenciji za novinare.
N1: Ko proverava, gradonačelniče, splavove i koliko su oni bezbedni, koje inspekcije?
Šapić: Ko proverava nešto što ne postoji, do sada nikako, ne znam kako su… Pitate mene, što niste pitali one, što su ih tu pustili da budu 20 godina, ne mene.
„Ja moram da ga demantujem – oni postoje, i ne samo da postoje, nego imaju i izdatu plovidbenu dozvolu, dakle od nadležnog organa u kojoj piše kolika im je nosivost i koliko mogu ljudi da prime. On de fakto optužuje ministarstvo građevinarstva i saobraćaja da oni nisu uradili svoj posao“, navodi Alimpić.
N1: Šta nisu uradili?
„Nisu vršili inpekcijsku kontrolu broja lica – da li je u skladu sa plovidbenom dozvolom“, kaže Alimpić.
Šta je nadležna inspekcija utvrdila i da li je na splavu bilo više ljudi nego što je dozvoljeno, ostaje nepoznato, jer na ta pitanja N1 nije dobio odgovor iz Ministarstva saobraćaja i infrastrukture. Gradonačelnik glavnog grada kaže da se bavi rešavanjem pitanja splavova koji, kao problem, datiraju još od prethodne vlasti.
„Potpuno je besmislica zbog bilo kakvih trenutnih, da kažemo, problema u sprovođenju zakona vaditi se i tražiti nekakvo opravdanje u vlasti nekoj bivšoj, od pre 10 ili 20 godina ili 100 godina. To je potpuno besmisleno, razumete. U pitanju su saobraćajni objekti, plovni objekti koji imaju dozvole, te dozvole se kontrolišu, obnavljaju se“, naglašava Alimpić.
„I da li su splavovi postojeći ili nepostojeći to treba da pita Sinišu Malog, Radojičića i Vesića… Ja razumem šta on hoće da kaže – verovatno sumnja u bilo kakav valjani pravni status i pravnu poziciju splavova, a onda se postavlja pitanje ko je za to odgovoran – jesu li bar njegovi prethodnici, a ne samo vlast od pre 15 godina“, kaže Šabić.
Kako bi se ljudima garantovala bezbednost, iz pokreta Ne davimo Beograd poručuju da pozivaju sve nadležne da izvrše vanredan inspekcijski nadzor tehničke ispravnosti nad svim splavovima u glavnom gradu i da obave paralelnu proveru registracije samih splavova.