in

ERDOGAN UDARIO ŽESTOKO: Amerikanci su izvršili genocide nad Indijancima, u Vijetnamu i Iraku

ERDOGAN UDARIO ŽESTOKO: Amerikanci su izvršili genocide nad Indijancima, u Vijetnamu i Iraku

PRIZNAVANJEM genocida nad Jermenima 1915-te u Turskoj Džo Bajden je udario na Redžepa Tajipa Erdogana zbog kupovine ruskih PVO raketnih sistema S-400.

Neki misle da iza priznanja stoje isti interesi i motivi kao i 2016-te kada su Amerikanci preko nezadovoljnih u turskoj armiji pokušali da izvedu puč protiv Erdogana koji je jedva sačuvao vlast i glavu.

Međutim, turski predsednik nije Bajdenu ostao dužan:

„Ako Amerikanci govore `genocid` – neka pogledaju sebe! Tema genocida može se pokrenuti u odnosu na Sjedinjene Države, počev od istrebljenja Indijanaca do ratova u Vijetnamu i Iraku! Dakle, ne mogu oni lepiti etiketu `genocid` na Tursku. Sjedinjene Države mogu da polože račun za mnogo šta – od Vijetnama do Iraka.“

Oglasio se i turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu, rekavši da je Bajdenovo priznavanje `jermenskog genocida` plod populizma koji Turska odbacuje.

Obojica su ponovila poznati kontraargument zvanične Anakre: jermenska strana nema konkretne dokaze, baš kao što ne postoji ni odluka međunarodnog suda o genocidu 1915. godine.

Turski genocid nad Jermenima priznale su pre SAD 23 države, kao i Evropski parlament i Svetski savet crkava.

Povodom Ergoganove i Čavušogluove reakcije, portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je:

„Ne očekujemo nikakve promene u vojnim odnosima sa Turskom. Turska je [naš] saveznik u NATO. Ne očekujemo da će izjava predsednika Bajdena uticati na naše odnose“.

Kirbi je izrazio nadu da će vojne veze između Sjedinjenih Država i Turske samo dalje jačati.

Prethodno je američka novinska agencija Bloomberg objavila da turski predsednik želi da suspenduje sporazum sa Sjedinjenim Državama o saradnji u oblasti odbrane i ekonomije. Ovaj sporazum je jedan od ključnih elemenata odbrambene saradnje dve zemlje.

Turska stranka Vatan (Otadžbina) je na skupu ispred američke ambasade u Ankari predložila svom državnom vrhu da prizna Krima kao rusku teritoriju i da Vašingtonu parira „određenim merama“, među kojima su glavne – isterivanje Amerikanaca sa teritorije turskih vojnih baza Indžirlik i Kurejik.