in

“Dve su mogućnosti za izlazak Srbije iz krize

“Dve su mogućnosti za izlazak Srbije iz krize

Tragičan događaj u školi “Vladislav Ribnikar” bio je momenat resetovanja društva, toliko radikalan, tragičan i neočekivan da je podstakao sve razmišljanje gde se Srbija nalazi kao društvo, u kom smeru ide i koje se opasnosti nalaze pred njom, smatra Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti.

Gostujući u emisiji „Iza vesti“, on je rekao da je Srbija već bila u nekom vrtlogu neizvesnosti, namerno produkovane.

„To je neizvesnost koja se namerno stvarala kada se skraćuju četvorogodišnji mandati, ili na banalnijem nivou – kada se trajanje televizijskog dnevnika skraćuje ili pomera u zavisnosti od toga ko je gost“, dao je primer.

TANJUG/ JADRANKA ILĆ

Kao rezultat, nastupili su otpor, bes, želja za promenama i svakako težnja protiv nasilja, objašnjava, ali i dodaje da se sada mogu videti velike podele u Srbiji.

„Vidim najmanje dve Srbije – političku i stvarnu, društvenu. Politička izgleda neurotično, bizarno u nekim momentima. Izgleda kao nedovršena i jednopartijska država. Stvarna Srbija je drugačija. Ona je pluralistična, prilično tolerantna, zanimljiva, intelektualno živa, puna mladih i talentovanih ljudi. Problem je u tom raskoraku, jer političko treba da predstavlja stvarno. Nije Srbija jedina u tome, isti utisak imam i u BiH“, dodaje profesor Jović.

Na pitanje da prokomentariše sinoćni nastup Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, profesor je izneo mišljenje da je Vučić zatečen novonastalom situacijom.

„Mislim da on sada reaguje na dva međusobno isključiva načina – dramatizovanjem svoje pozicije (pričom o porodici i atentatima), a sa druge strane stanom pozivom na dijalog. Pokušava da se rebrendira kao novi Vučić, koji više nije predsednik SNS-a, već lider nekog još nepostojećeg pokreta. Mislim da je shvatio da je došao do iznenadne krize, koja je, ipak, u jednopartijskom sistemu neizbežna, jer što više isključujete ljude, oni će vršiti veći pritisak“, kazao je Jović.

Tanjug/ Rade Prelić

Izbori bi mogli da budu jedna od mogućih strategija da se izađe iz krize, ali problem je u tome što u Srbiji stalna reprodukcija izbora destabilizuje sistem (i građani nemaju prostor da vide da li se predstavljen četvorogodišnji program i ostvario), a i ti izbori bi morali biti slobodni i pošteni, prema njegovom mišljenju.

„Druga mogućnost je da se, ako zaista vlast zaključi da ovako više ne može, a opozicija da još nema alternativu, stvori „tranzicijski pakt“. U pitanju je potreba da se i vlast i opozicija podele na dve grupe, radikalne i umerene, ne bi li se umerene struje iz vlasti i iz opozcije ujedinile, napravile neku novu strukturu i eleminisale ekstreme na obe strane“, rekao je on.

Centralno pitanje za Srbiju je, kaže, da li i vlast i opozcija žele da nastave sa sistemom u kome su mnogi isključeni i samo je jedna struktura zauzela sav prostor.

Prema njegovom mišljenju, vlast smatra da će biti teško nastaviti ovako, a nada se da će odugovlačenjem i podelama u opziciji da smanji pritisak. Ako joj to ne uspe, probaće izborima, a ako to ni izbori ne reše, ostaće samo tranzicijski pakt.

Zašto nema prave reakcije Zapada na proteste?

Prave reakcije Zapada na proteste, prema profesoru Joviću, izostaju je ovo je unutrašnje političko pitanje koje nije mnogo uticalo na spoljnu politiku.

AP Photo/Marko Drobnjakovic

„Nismo tačno sigurni šta opozicija misli o sankcijama Rusiji, Kosovu, Republici Srpskoj, ulasku u EU. Na ta pitanja verovatno imaju vrlo različite odgovore. Zapad to gleda i razmišlja da li je vredno podržati opoziciju“, rekao je on i dodao da, da bi Zapad počeo da obraća pažnju na opoziciju i građane koji šetaju, potrebno je da dođu na vlast.

Zapadu je mnogo važnije da joj je jedna zemlja saveznik, nego da je demokratska, jer je njegova moć da interveniše mnogo smanjena u odnosu na 1990. godine, naročito nakon Majdana i Arapskog proleća, procenio je Jović.

„Vlast u Srbiji se oko skoro svih pomenutih spoljnopolitičkih pitanja postavila na pola puta. Na primer oko Kosova – nije potpisano, ali je prihvaćeno, ali opet sa nadom da će Kurti to da upropasti. Kurti je sporazumj prihvatio iz istog razloga, nadajući se da će Vučić sve da upropasti. Njih dvojica tako stvaraju sliku jedan o drugome kao destabilizatorima Balkana. Sada se kao destabilizator vidi Kurti, sledeći u toj ulozi biće Dodik, a onda i Vučić“, smatra profesor.

„Protesti masovni, jer su antivučićevski“

Vraćajući se na proteste, profesor Jović smatra da veliki broj ljudi izlazi na ulice jer u ovom trenu protesti nisu jasni, osim jednog zahteva – „Vučiću, odlazi“.

„Taj cilj je skoro nemoguće ostvariti, jer to bi bio kraj sistema. Mogu da zamislim scenario u kome Vučić dobrovoljno odlazi, jednim delom iz inata, drugim da pokaže da on sam može ono što oni ne zajedno mogu. Ali, to je malo verovatno u ovom trenutku“, kaže.

Zahtevi građana jesu tu, ali protesti su masovni jer su antivučićevski, smatra on.

AP Photo/Marko Drobnjakovic

„On je promoter i motor ovog protesta“, kaže Jović.

Sve i kada bi došlo do izbora, njihovi rezultati ne bi značili ništa, ako pre toga dve strane ne bi postigle neki inicijalni dogovor i videle izbore kao slobodne i poštene, zaključio je on.