in

Đurović: U prihvatnim centrima oko 4.000 migranata, izvan njih još oko 1.000

U Srbiji je u prihvatnim centrima i centrima za azil sada smešteno nešto više od 4.000 migranata, a izvan njih je oko 1.000, rekao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

On je rekao agenciji Beta da se najveći broj migranata koji su van tih centara, prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nalazi pre svega u graničnim oblastima ka Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.

Đurović je rekao da u Srbiju „ljudi ulaze svakodnevno“ a da ih „čak i promene u vremenu i zimski meseci nisu sprečili u tome“.

„Iz pravca Severene Makedonije imamo, prema procenama, između 50 i 100 ljudi dnevno da ulaze u zemlju dok je nešto jači intenzitet iz pravca Bugarske i to jedna novina u odnosu na ranije“, rekao je on.

Naglasio je da se “najveći broj ljudi se ne zadražava u Srbiji, niti namerava to da uradi”.

“U prilog tome tome govori činjenica da je nešto više od 2.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil prošle godine, a kroz zemlju je, prema našim procenama, prošlo daleko više od 50.000 ljudi”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, neke druge brojke o prolasku migranata su “znatno veće”.

Naglasio je da se ljudi ne zadržavaju u Srbiji, te da broj prolazaka ukazuje da je ruta preko Turske, “a i Srbije ponovo aktivna”.

Đurović je rekao i da su među migrantima oko 82 odsto muškarci, a između 15 i 18 odsto populacije su žene i deca.

Naveo je da je sve više ljudi iz Avganistana i da čine oko 40 odsto svih migranata.

Rekao je i da ljudi iz Avganistata “sve više govore” da su napustili zemlju posle promene vlasti.

“Mi nemamo načina da to dokažemo ili proverimo, ali sve više navode da je problem situacija u Avganistanu”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, iz Sirije je više od 20 odsto, iz Pakistana više od deset odsto, a iz Bangladeša više od sedam odsto.

“Ostali dolaze iz zemalja Bliskog Istoka i Afrike, a tu su i iz Burundija… samo u (Prihvatnom centru) u Krnjači je oko 200 ljudi iz Burundija, a ima i onih koji dolaze sa Kube”, rekao je on.

Đurović je naveo da, prema njihovim podacima, “najveći broj ljudi beži zbog rata, nasilja i progona”.