DA LI SU APAČI 1999. NAD SRJ PADALI KAO MUVE?

DA LI SU APAČI 1999. NAD SRJ PADALI KAO MUVE?

Rat iz vazduha nad SR Jugoslavijom 1999. godine proizveo je mnoge kontroverze, a jedna od njih je svakako (ne)angažovanje borbenih helikoptera „AH-64 apač“ (apache) u sukobu, piše u opširnoj analizi za portal „TangoSix“ Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike.

Na samom početku NATO agresije upotreba borbenih helikoptera „AH-64 apač“ nije bila planirana. Ipak, četvrtog aprila Pentagon je saopštio odluku o prebaziranju jurišne Specijalne grupe „Jastreb“. Ta Specijalna grupa je prvobitno trebalo da se bazira u Makedoniji (iz kampa „Able Sentry“), ali je usled protivljenja Makedonije, koja je uskratila odobrenje za baziranje na njenoj teritoriji, ipak izabran aerodrom Rinas pored Tirane, u Albaniji.

U Albaniju je zaključno sa 26. aprilom pristiglo ukupno 24 helikoptera „AH-64A apač“, 26 helikoptera UH-60L „crni jastreb“ (black hawk) i helikopteri za dopunu gorivom u letu „CH-47D činuk“ (chinook). Za prebacivanje Grupe transportnim avionima C-17 bilo je potrebno 115 letova. Aerodrom Rinas je ocenjen kao prava noćna mora u odnosu na predviđeni Skopski Petrovac. Stajanke su se pretvorile u blato, vreme je bilo loše, smeštajni uslovi slabi. Veliki logistički problemi.

Već sledećeg dana od završetka kompletnog baziranja, 27. aprila 1999, u toku izvođenja prvog trenažnog noćnog leta jedan od helikoptera je udario u drvo i srušio se. Posada nije stradala. Helikopter je bio naoružan sa 8 projektila „hellfire“, 1 lanserom NPZ „hydra“ i dopunskim rezervoarom za gorivo. O ovom događaju je objavljen video snimak i brojne fotografije.

I dok pad prvog „apača“ i nije toliko sporan, a ni zanimljiv, pad drugog helikoptera 5. maja, u kome je došlo do pogibije dva člana posade, već izaziva određene sumnje i budi znatiželju, piše Vukosavljević za „TangoSix“.

Iako se u američkim i zapadnim izvorima decidno tvrdi da dejstava „apača“ po našim trupama na terenu nije bilo tokom rata 1999, postoje brojna svedočanstva pripadnika naše vojske koja govore da su ta dejstva možda započela već prvih dana aprila.

Postoje svedočanstva pripadnika 549. Motorizovane brigade VJ koji su snajperom „crna strela“ dejstvovali na helikopter „apač“ i to početkom aprila, a postoje i navodi njihovog komandanta, tada pukovnika Božidara Delića, kao i pripadnika 55. graničnog bataljona na karauli „Mladen Stojanović“, o dejstvu „apača“ na tu karaulu 15. aprila 1999, oko 1.30 časova, kada je poginulo 6 pripadnika bataljona.

U jednom od posleratnih intervjua, tada već penzionisani general Božidar Delić govorio je o dejstvima raketama „strela-2M“ na helikoptere „apač“ i podvukao da veruje da je bar jedan helikopter pogođen.

U Izveštaju koji je pukovnik Delić dostavio general-pukovniku Nebojši Pavkoviću, komandantu Treće armije, 6. maja 1999. u 23.57 časova, piše sledeće:

„U rejonu Karaule „Gora“ na Dragaškoj visoravni helikopter NATO tipa ‘apač’ dejstvovao po Karauli sa 40 raketnih zrna. General Lazarević naređuje pukovniku Deliću da jedinice pojačaju pažnju i osmatranje i da odmah izveštava o pojavi ovih helikoptera“.

Vukosavljević zaključuje da postoji više navoda i više datuma koji se navode kao potencijalni izvor informacija o napadima helikoptera tipa „apač“ na položaje naše vojske u pograničnom području.

– Pitanje je samo koliko smatramo ove podatke verodostojnim. Veći broj domaćih autora nije pisao u ovom pravcu, već je prihvatao zapadne izvore koji su odbacivali borbenu upotrebu tih helikoptera tokom 1999. Što se mene tiče, ja prosto ne mogu dozvoliti sebi luksuz da te informacije tek tako odbacim, pogotovo što postoje kontradiktorne informacije i analize i sa druge strane. Da li se tu krije i nešto više? – piše Vukosavljević za „TangoSix“.

Vukosavljević nastavlja da se čini da su Amerikanci, ukoliko su upotrebili „apače“ – svejedno da li su „dobili po nosu“ ili imali gubitke zbog tehničkih neispravnosti – itekako imali šta da kriju. Ne samo po pitanju poginulih pilota i izgubljenih helikoptera, nego i što bi neko morao da snosi odgovornost za neodgovarajuću, nepropisnu upotrebu helikoptera.

Naime, „apači“ se uvek bore u sadejstvu sa kopnenim jedinicama, dok u slučaju operacije „Saveznička snaga“ kopnenih snaga NATO nije bilo, već je od posada ovih helikoptera traženo da sami traže ciljeve u rejonu dejstva.

I tu dolazimo do misterije pada drugog helikoptera „apač“ 5. maja 1999. godine, o čemu su podaci veoma šturi. Taj helikopter se srušio nekih 46 milja severoistočno od Tirane (izvor: Er Fors Magazin). To bi ga smestilo na oko 15 do 30 kilometara od granice sa SRJ. Helikopter je bio potpuno naoružan, a oba člana posade su poginula. Ovo su, zvanično, jedine NATO žrtve rata iz 1999.

Pad helikoptera je pripisan „iznenadnom prestanku rada repnog rotora, usled čega je letelica upala u nekontrolisan spiralni kovitlac u poslednjim trenucima pre udara u zemlju“. U nastavku analize piše da se „uzrok pada ne može sa sigurnošću utvrditi zbog velikog stepena oštećenja koje je helikopter pretrpeo“. Takođe, na sajtu AirCrews.com, u delu koji obrađuje posade helikoptera „AH-64“, piše da je u pitanju bila letelica sa brojem 88-0225 i da se uzrok pada ne može sa sigurnošću utvrditi.

Nikada ovaj slučaj nije rasvetljen do kraja, odnosno javnost nije dobila dodatne informacije. I dok za prvi helikopter koji se srušio 27. aprila 1999. godine postoje brojne fotografije i slike, niti jedna fotografija drugog helikoptera nikada nije objavljena. Zašto?

– Možda su ipak objašnjenja o lošim uslovima na aerodromu Rinas, logističkim problemima, gužvi na aerodromu, lošem vremenu i slično bila zgodan izlaz iz neprijatne situacije u koju su nalogodavci upali pogrešnom procenom i eventualnom odlukom o borbenoj upotrebi helikoptera „apač“, pa je stoga odlučeno da se borbena upotreba ovih helikoptera negira? Možda jednom saznamo više podataka, koji će delovati uverljivije i kompletnije – piše Vukosavljević u opširnoj analizi za „TangoSix“ portal.