in

Da li je partijska knjižica postala uslov i za radno mesto u vrtićima i školama?

Da li je partijska knjižica postala uslov i za radno mesto u vrtićima i školama?

Nakon što je javnost saznala da su maturantkinju OŠ “Petar Petrović Njegoš” iz Vrbasa diskriminisali vrašnjaci, direktorka te škole oglasila se putem opštinskog sajta, tvrdeći da je stvorena hajka koja ima za cilj destabilizaciju države.

U Odžacima je otkriven slučaj seksualnog uznemiravanja dece u tamošnjoj predškolskoj ustanovi. Predsednik opštine odlučio je da o tom slučaju govori putem Fejsbuk stranice Srpske napredne stranke. Da li je u ovim situacijama komunikacija bila primerena? Da li je partijska funkcija postala primarna na lokalnom nivou, pa i u prosveti?

Sredinom maja otkriveno je da je pedagoški asistent vrtića „Poletarac“ iz Odžaka seksualno uznemiravao decu koja idu u tu predškolsku ustanovu. Prema saznanjima lista „Dnevnik“, on se sumnjiči za 50 dela: 12 obljuba zloupotrebom položaja, 12 prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanja maloletnog lica za pornografiju i 26 krivičnih dela nedozvoljene polne radnje.

Majke i očevi dece koja su doživela traumu zahtevali su da se utvrdi ko je u lancu odgovoran i kako je asistent dobio posao. Prema svedočenju pojedinih roditelja, u opštinskoj upravi niko nije hteo da ih primi na razgovor.

„Svakako da bi bilo lakše da se bilo ko obratio nama. Znači ne preko telefona, ne preko malih ekrana, znači da stane ispred nas i kaže – tako je kako je“, kaže majka deteta iz PU „Poletarac“ Snežana Stefanović.

Ali se zato predsednik opštine obratio preko „Fejsbuka“ i naloga lokalnog odbora Srpske napredne stranke. Ispred njega kamera, najverovatnije telefona, iza pano SNS-a.

„Ono što možemo mi kao Srpska napredna stranka jeste da svako lice koje krši zakon izopštimo iz društvenog i političkog života, da osudimo svako nedelo. Partijska knjižica nikom nije, niti će biti, sredstvo za izbegavanje kazne“, rekao je predsednik opštine Odžaci Goran Nikolić.

Zašto o tako delikatnoj temi, kao što je ugrožavanje najmlađih, uz stranačka obeležja? Zašto uz naglašavanje pripadnosti bilo kojoj političkoj opciji?

Već dugo ne postoji granica između države i stranke, primećuju u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost. Tako je na vrhu države i samo se preliva se na lokalni nivo.

„Rekla bih da je partija u potpunosti zarobila institucije. Da je lojalnost partije u potpunosti zamenila lojalnost institucijama, ljudi koji su državni službenici, javni funkcioneri“, smatra Jovana Đurbabić iz Crte.

N1: U prevodu (zamenila je) lojalnost građanima?

„Lojalnost građanima je potpuno marginalizovana, moramo da pokažemo lojalnost stranci pre svega, lojalnost predsedniku, a građani su u stvari samo neki birači“, dodala je.

Javnost je burno reagovala i kada je saznala da su u Vrbasu osmaci drugaricu iz razreda rasno diskriminisali. Na društvenim mrežama vest je odjeknula i pokrenuta je akcija da devojčica dobije veče kakvo zaslužuje – javili su se mnogi da je podrže i pomognu joj oko haljine, šminke, frizure…

Uključila se i pevačica Seka Aleksić, osudila je verbalno nasilje i ponudila da sa devojčicom ode na matursko veče, kad „drugari“ odbijaju da budu kavaljeri i diskriminišu.

A oglasila se i direktorka škole. Ne preko sajta te ustanove ili putem tradicionalnih kanala komunikacije, već sa zvanične stranice opštine. Po njoj, radi se o „pokušaju da se Srbija zaustavi“ i eksploataciji zločina u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koji se dogodio dve nedelje ranije.

„Skupina nemoćnih, frustriranih, sa idejom destabilizacije vlastite države nastavlja udare i na institucije pravljenjem lažnih uzbuna koristeći i zloupotrebljavajući jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Srbije. (…) Želimo da stavimo tačku na medijsku hajku na našu školu koju u miru i slozi pohađaju naši učenici. Ne želimo zloupotrebu i političku demagogiju tamo gde je ne sme biti, a to su naše škole“, navedeno je u saopštenju.

Ovakva komunikacija pokazuje da je nepoželjno da se celo društvo uključi u rešavanje problema, smatra Vesna Vojvodić iz Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ i prepoznaje partokratski model sagledavanja situacije, od kog bi prosveta morala da bude zaštićena.

„To je jedan, pa ne bih čak ni rekla politički, više politikantski model komunikacije u kojem vidim da i u redovima, a i između njih nekako nedostaje interes deteta, nego je lični interes koji ne prepoznaje da je guranje pod tepih svakog problema u obrazovnom sistemu, nažalost, plodno tlo za narastanje tih problema“, rekla je Vesna Vojvodić iz Sindikat prosvetnih radnika Nezavisnost.

Ovde nema „kulture greške“, a ni njenog priznanja, kaže sociolog Ratko Božović, pa situaciju opisuje onom narodnom…

„Naknadna pamet, magarcu podrep. To je u stvari priča o tome da kad se napravi nešto što je svetogrđe, nešto što je greška, poremećaj u samom sistemu ili poremećaj sistema, onda treba, ne priznati grešku, tu fragmentarnu stvar, treba je pokriti nečim što je „prevarologija“, treba dakle prevariti. Jer je najvažnije – kako to na neki način zaboraviti ili zaboraviti i učiniti neprisutnim, a onda se to čini tim što su ti uticaji“, navodi Božović.

I ti uticaji služe za igranje uloga, koje su zamenile ličnosti, pojašnjava Božović.

„Onaj je tamo u ulozi predsednika opštine, pri tom sa svim atributima naprednjačke svemoći, a ova (direktorka) je izgleda takođe ona koja je tu postavljena da brani ono što se čini u školi, a što je neodbranjivo. Zato su krivi novinari, krivi su svi drugi, treći… Tu se govori neka opšta priča, sa nekom tenedcijom o vernosti i prihvatanju onoga što je dominantna politička struja ili političko opredeljenje“, kaže Božović.

Za profesoricu Vesnu Vojvodić ova dva slučaja jasno pokazuju veliku želju i napor da se nekakva partijska hijerarhija nameće u građanskom društvu.

„Kao nešto što bi trebalo mi da prihvatimo kao logično, nužno i prihvatljivo. Mi nismo dužni, škola nije ničije vlasništvo, a partijski vojnici mogu svoje želje da ispolje sasvim u nekim drugim krugovima“, smatra Vojvodić.

Sa druge strane, napominje Vojvodić, poslušništvo koje ispoljavaju oni na vlasti u školama i opštinama, ne sme građanima da bude prihvatljivo, jer nameće hijerarhiju zasnovanu na slepom verovanju da čim neko ima određenu funkciju, mora da je izabran sa dobrim razlogom.

A često to nije slučaj, konstatuje ona.