in

Da li iza promene stava o kreditima stoji lobiranje?

Advokat Miloš Andrijašević kazao je da postoje dokazi da iza promene stava Vrhovnog kasacionog suda o naplati troškova obrade bankarskih kredita stoje “strani uticaji”. Predsednik Američke privredne komore Zoran Petrović na to odgovara da su njihovi stavovi odavno poznati i da su sve radili javno.

“Imamo uticaje Saveta stranih investitora koji su kroz ‘belu knjigu’ iz novembra 2020. godine dali nalog Vladi Srbije”, rekao je Andrijašević u Danu uživo na N1.

Na ovo je odmah reagovao Petrović, koji je rekao da Savet stranih investitora “ne daje nikakve naloge nikome”.

“Evo demantovaću vas odmah. Savet stranih investitora govori šta su problemi za investitore”, rekao je Petrović, koji radi u bankarskom sektoru.

U burnoj raspravi Andrijašević je insistirao da Petrović odgovori koja je uloga Američke privredne komore u promeni stava VKS.

Petrović je kazao da “nikome nije smetalo” što su sudije VKS nisu morale da “preskaču ogradu” kako bi izašli iz zgrade u kojoj rade kada se odlučivalo o kreditima u švajcarskim francima.

“Nikome nije smetalo što je vršen pritisak, što je pod pritiskom ulice donet jedan pravni stav”, rekao je on.

Istakao je da su “naši stavovi javni i poznati već dugi niz godina” i da je sve rađeno javno.

“Ne razumem šta je tu problem, šta treba da rade ljudi, da saviju vrat i kažu – to je u radu?” rekao je Petrović, na šta ga je advokat Andrijašević prekinuo, tražeći da ne diskutuje o pravu ako nije pravnik.

Na pitanje zašto su dva člana Američke komore bila u radnoj grupi za donošenje zakona o parničnom postupku, Petrović je rekao da “svako koristi forume koje ima”.

“Što se tiče Američke privredne komore, mogu samo da kažem da mi imamo glas, kao što druge asocijacije imaju i participiraju u raznim radnim grupama, kao što rade i advokatske komore”, rekao je on.

Na pitanje zašto pojedine banke više ne naplaćuju troškove obrade kredita, Petrović kaže da neke banke imaju akcije jer žele da privuku klijente.

“Siguran sam da su se neki vodili i time što su bili zatrpani sporovima”, rekao je o.

Andrijašević je na to rekao da “demantuje” Petrovića.

“Želim da istaknem, što je moje iskustvo, da su banke prestale sa naplatom upravo zato što su VKS, Ustavni sud i Evropski sud pravde u bezbroj doluka zauzeli stav da banka nema pravo da naplaćuju maglu”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, banke su klijentima počele da nude i dobrovoljnu isplatu prvostepenih presuda, a u “ogromnom broju slučajeva” i vansudska poravnanja.

To nisu sigurno počeli da nude zato što su u pravu, nego zato što nisu, dodao je.

Petrović, pak, kaže da postoji mnogo populizma i da se od 270.000 predmeta protiv banaka zbog obrade kredita sto hiljada odnosi na jednog advokata.

“Na njih pet se odnosi 80 posto predmeta”, tvrdi on.

Ističe da je interes građana da zna koliko nešto košta i da to bude izraženo na transparentnu način.

Građanin ne mora da pristane na sve, može da zakuca u drugu banku i uzme kredit ako je ta ponuda povoljnija, rekao je on.

Andrijašević tvrdi da se vrši zamena teza što se tiče zastupanja u predmetima protiv banaka.

“Zar je bitno da li će sto hiljada građana da zastupa jedan advokat, ili sto hiljada advokata? Bitno je da sto hiljada građana ima potrebu da im se pruži pravna pomoć”, rekao je on.

Naveo je i da jedan advokat koji zastupa banke ima 400.000 predmeta.

“Da li je slučajnost što je taj advokat kupio pokretnu kancelariju zameniku gradonačelnika Beograda?” upitao je Andrijašević.

Na pitanje šta je uopšte trošak obrade kredita, Petrović je naveo da ti troškovi postoje u bankarskoj industriji 50 godina i da to “nije nikakav srpski izum”.

“Troškovi kredita, ili naknade, kako god hoćete da ga nazovete, postoje u ovoj zemlji od sedamdesetih godina”, rekao je on.

Upitan kako se desilo da se desilo sudije VKS donesu jedan stav u korist građana, pa drugi put u korist banaka i da li je tu bilo pritisaka, odgovara da je interes građana “da znaju šta plaćaju i koliko”.

“Mene zanima šta je trošak obrade i šta plaćam”, rekao je na to Andrijašević.